Pod sloganom „Nema pauze u menopauzi“ protiče mesec februar u farmaceutskom svetu, i to je dobar povod da i sa medicinsko-psihološkog aspekta osvetlimo ovaj period, u kome žena provede trećinu svoga života.
Menopauza u užem smislu predstavlja poslednje spontano menstrualno krvavljenje i označava praktično kraj reproduktivne funkcije žene. To se obično dešava između 45. i 55. godine života i ta pojava je predodređena individualnim genetskim, organskim, spoljašnjim i socijalnopsihološkim faktorima.
U fiziološkom smislu, prvo dolazi do prestanka reproduktivne a zatim vegetativne funkcije jajnika, što znači prestanak lučenja hormona jajnika, koji igraju veoma važnu ulogu u statusu opšteg ekvilibrijuma organizma žene.
Klimaks (grč. climacter – promena) znači da se gubitkom funkcije jajnika u organizmu dešavaju promene na gotovo svim organima i sistemima organa, kao i na emocionalnom, psihološkom i kognitivnom polju.
Simptomatologija je individualna kako u smislu kvaliteta, tako i u kvantitetu tegoba.
Rani simptomi – vazomotorne tegobe – tzv. valunzi – naleti toplote i hladnoće, noćna znojenja, glavobolje čak i migreniformnog tipa, nesanice. Psihički simptomi – nestabilnost, zaboravnost, pad koncentracije, razdražljivost, depresivne reakcije, pad i gubitak libida. Od strane kardiovaskularnog sistema, koji zbog gubitka estrogena, glavnog hormona jajnika (zove se i hormon mladosti), prestaje njegova protektivna uloga na zidove krvnih sudova, kao i srčani mišić, pa su česte pojave hipertenzije, šetajućeg arterijskog pritiska, srčane aritmije i u eklatantnim slučajevima infarkta i aneurizmi. Zbog narušavanja elektrolitnog balansa, koža, nokti i kosa postaju suvi, krti, lomljivi, a urogenitalne promene u smislu učestalog mokrenja i inkontinencije, kao i bolnih seksualnih odnosa nastaju u nezanemarljivom procentu.
Veoma neprijatna pojava – osteoporoza i degenerativne promene na kostima koje mogu dovesti i do ozbiljnih patoloških fraktura nastaju zbog smanjenja gustine koštanog tkiva, za čije funkcionisanje je takođe odgovoran estrogen.
Menopauza tako postaje ne samo medicinski, već i društveni problem.
Postoje mnogi načini da se ove neprijatne pojave preduprede već i pre samog nastanka, a veliku ulogu u tom procesu igra sama žena i njeni redovni odlasci lekaru, pri čemu je veoma bitno stanje psihe i sopstveni uvid u problem.
Time će se na vreme sprovesti detaljni dijagnostičko-terapeutski postupci, kao i suportativna psihološka terapija, po kojima u savremenim uslovima, čak ni mi u Srbiji ne zaostajemo za visokorazvijenim zemljama sveta.
Bitno je podići nivo individualne i kolektivne svesti, i shvatanja da menopauza ne predstavlja kraj života žene, već, naprotiv, period u kome sve njene uloge imaju mnogo intenzivniji i potpuniji značaj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
