Pronađen prvi „artikulisani“ skelet neandertalca u poslednjih deset godina

Prva iskopavanja na ovoj lokaciji počela su još tokom pedesetih i šezdesetih godina 20. veka, kada su pronađeni delimični ostaci desetoro neandertalaca – muškaraca, žena i dece. Pre otkića Shanidar Z, poslednji artikulisani neandertalski ostaci otkriveni su na jugoistoku Španije 2006/2007. i 2010. godine.

Dr Ema Pomeroj sa Univerziteta u Kembridžu, koja je i glavna autorka studije o „novom“ kosturu, kaže da je Shanidar Z značajniji i potpuno artikulisaniji od prethodnih nalaza.

„Mnogo istraživanja na temu toga kako su se neandertalci ponašali prema svojim preminulima zahteva vraćanje nalazima od pre 60 ili čak 100 godina, kada su arheološke tehnike bile ograničenenije“, kaže dr Pomeroj, i dodaje: „Kvalitetni primarni dokazi sa ovog poznatog neandertalskog mesta omogućiće nam da koristimo moderne tehnologije i istražimo sve od drevne DNK do pitanja o načinima smrti neandertalaca.“

Arheolozi su prilikom prvih iskopavanja sredinom veka ustanovili da su neka tela sahranjena zajedno, s gomilicama polena koje su pronađene oko jednog od kostura.

Ralf Solecki sa Univerziteta Kolumbija, koji je predvodio ova iskopavanja, tvrdio je da je to dokaz da su neandertalci svoje preminule sahranjivali sa cvećem.

To je preokrenulo dotad ustaljeno verovanje da su neandertalci bili neinteligentni i slični životinjama. Praksa sahranjivanja sa cvećem je sugerisala nešto potpuno suprotno – da su naši evolucioni rođaci ipak bili sposobni za kulturnu sofisticiranost.

Shanidar Z je, inače, pronađen 2016. godine – istraživači su najpre identifikovali rebro, a onda i deo kičme.

Zatim su otkrili kosti stisnute desne ruke. Međutim, bilo je potrebno pažljivo iskopati metar sedimenta, pa tek onda početi sa vađenjem kostura.

Prilikom narednog iskopavanja 2018/19. godine, članovi tima su uspeli da otkriju kompletnu lobanju, pritisnutu sedimentima koji su se taložili hiljadama godina, a kosti gornjeg dela tela pronađene su gotovo do struka – sa levom rukom zavijenom ispod glave poput malog jastuka.

Rana analiza je pokazala da je kostur stariji od 70.000 godina, a pol još nije utvrđen. Zna se samo da je reč o osobi srednjih ili poznih godina.

Ono što će biti posebno teško za utvrđivanje jeste vreme između smrti svih osoba zakopanih u iračkoj pećini – da li je reč o nedeljama, decenijama ili vekovima, ostaje da se vidi. Odnosi između Shanidar Z i drugih skeleta potencijalno mogu biti rasvetljeni DNK analizom.

Ipak, treba imati na umu da je genetički materijal teško obezbediti u „vrelim“ svetskim regionima. Čak i da naučnici izoluju DNK sa novog skeleta, moguće je da neće imati sa čime da je uporede jer mnogi delovi ostalih kostura nedostaju.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs