Pronađena najstarija gljiva na svetu

Paleobiolog Korentin Loron sa Univerziteta u Liježu (Belgija) i njegove kolege pronašli su neobičan fosil u sedimentima plitkovodnog škriljca, dok su istraživali kanadsku regiju južno od ostrva Viktorija, na rubu Arktičkog okeana. Nakon iscrpnih hemijskih i strukturalnih analiza, ovi naučnici su utvrdili da su u pitanju ostaci drevne gljive koju su nazvali Ourasphaira giraldae. Posmatrajući ove fosilne ostatke elektronskim mikroskopom, oni su uspeli jasno da uoče i razaberu ključne karakteristike gljive, poput sferičnih spora, račvastih filamenata koji povezuju ove spore i njihovih dvoslojnih ćelijskih zidova.

Kada su analizirani sedimenti škriljca gde je pronađen ovaj drevni organizam, koji su se akumulirali milionima godina u nekoj reci ili jezeru, utvrđeno je da su stari između 900 miliona i milijardu godina. Starost ove stene čini ovu gljivu pola milijarde godina starijom od prethodnog nosioca ovog rekorda, 450 miliona stare gljive otkrivene u Viskonsinu (SAD).

Ovaj organizam tako je dobro očuvan da u njemu još ima tragova hitina, organskog jedinjenja koje se koristi za izgradnju ćelijskih membrana gljiva. Za to je ponajviše odgovoran stvrdnuti mulj u kojem je gljiva bila zarobljena, što je sprečilo kiseonik da dopre do nje i razgradi je. „Prezervacija je bila tako dobra da još imamo jedinjenja organskog porekla“, kaže Loron.

Ipak, neki istraživači nisu i dalje ubeđeni da je ono što je pronađeno zaista gljiva. Meri Berbi, biolog sa Univerziteta Britanska Kolumbija, u Vankuveru (Kanada), navodi da u ovom trenutku istina postoji razlog da se veruje u tako nešto, „ali bilo bi zaista korisno kad bismo imali više podataka“. Silven Bernar, geohemičar sa Instituta za mineralogiju, fiziku materijala i kosmohemiju, u Parizu, dovodi u pitanje tumačenje hemijske analize Loronovog tima. On smatra da bi prisustvo mnogih drugih organskih molekula moglo da proizvede slične posledice i dodaje da nalazi iz ove hemijske analize takođe ukazuju na prisustvo molekula koji se obično ne mogu pronaći u hitinu. „Ovi podaci ne pokazuju da ovaj mikrofosil izvorno sadrži hitin.“
Loron odgovara da je uzorak mogao sadržati hitin i druga organska jedinjenja. On takođe ukazuje na prisustvo hemijskih signala karakterističnih za hitin i vlakana nalik hitinu na površini fosila. „Naši rezultati konzistentniji su sa hitinom“, navodi ovaj naučnik.

Ukoliko se ova analiza održi, mogla bi da preoblikuje naše razumevanje toga kako su gljive evoluirale i da li su one možda omogućile selidbu biljaka na kopno. Gljive igraju jednu od ključnih uloga u ekosistemima, razgrađujući organsku materiju i vraćajući hranljive materije u zemljište, što pomaže biljkama da rastu. Postojanje gljiva pre milijardu godina ukazuje da su ovi organizmi postavili temelje za to da prve biljke kolonizuju kopno pre oko 470 miliona godina.

Ova ekstremna starost novopronađene gljive mogla bi da ima određene implikacije i po istoriju drugih oblika života na planeti Zemlji. Pre nego što su se razdvojili i otišli odvojenim putevima, gljive i životinje bile su deo iste grane evolucionog drveta. Ali, ukoliko su gljive već bile evoluirale pre milijardu godina, to je takođe mogao biti slučaj i sa primitivnim životinjama.
„Ukoliko je ovo zaista gljiva, onda mora da je bilo i životinja u blizini“, kaže Loron. „Ne pričamo o nečemu velikom poput dinosaurusa. To bi bilo nešto sasvim jednostavno. Možda neki sunđer.“

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs