Prota Mateja Nenadović: Sveštenik i vojvoda u Prvom srpskom ustanku

Mateja je među retkima u to vreme bio pismen, učen da piše od sveštenika. Potom je i sam to postao 1793. godine. Počasnim činom Prote, odnosno prvog sveštenika, odlikovala ga je pravoslavna crkva, dve godine kasnije.

Međutim, život mu menja odluka za podizanje bune protiv dahija. Odluka doneta dogovorom 12 knezova valjevske nahije, među kojima i oca Matejinog, kneza Alekse Nenadovića.

Kada je saznanje o ustanku dospelo u ruke dahija izvršena je Seča knezova 1804. godine.

Sledeće godine kako bi se ustanak održao u životu, osnovan je Praviteljstvujušči sovjet serbski na čelu sa Nenadovićem, kao prvim predsednikom.

Nađemo jednoga seljaka, te nam otesa i načini od lipovine astal i dve klupe; namestimo u jednu sobicu; prostremo jednu maramu na astal, metnemo sveto evanđelije i manastirski krst, i oko toga činimo zasedanije.

Nedugo nakon došao je i Drugi srpski ustanak. Mateja je strpljivo čekao da se vrati u dedovinu i još jednom povede srpske trupe u boj, ali sada kao knez.

Period između ustanaka, proveo je u Austriji, pokušavajući da privoli velike sile za pomoć u borbi protiv Turaka, među kojima i Rusiju, uputivši molbu za aneksiju ili protektorat.

To je, deco, večna promenljivost sudbine koju sam rano poznao i na koju se nigda nisam tužio nisam; iz te promenljivosti naučite: da se ne treba u sreći gorditi, ni u nesrećo očajavati.

Uspomene i sećanja iz njegovog života, punog stradanja, ostale su zanavek zapisane kao učitelj budućim naraštajima, u njegovom delu „Memoari“, objavljenom u delovima od strane Matejinog sina, Ljubomira Nenadovića, godinu dana posle njegove smrti. Prvo celovito izdanje izašlo je 1867. godine.

Umro je 1854. godine slobodan u Kneževini Srbiji. Iako je mnogo sveta obišao vratio se u zavičaj na počinak, zemlju za koju je bio spreman dati život, ali je hteo da mu potomci znaju da imaju rodbine i u Rusiji, gde je stric Jakov, koji mu je pomogao da podigne prvi ustanak, ostao da živi.