Foto: M. S. / DanasVešernice gotovo da se više i ne prave u stambenim zgradama, a mašine za sušenje veša nemaju svi, pa mnoge žene tokom zime veš najčešće suše na radijatorima, ne razmišljajući o tome koliko je to zapravo štetno po zdravlje ukućana, naročito dece. Lekari upozoravaju da ukoliko se prostorije ne provetravaju često, sušenjem veša na radijatorima poveća se vlaga u stanu, što može da bude uzročnik mnogih respiratornih bolesti.
– Mnoge navike pa i sušenje veša u stanu prouzrokovane su nivoom standarda ili uslovima u kojima živimo. Utvrđeno je da je postavljanje mokrog veša na radijatore uobičajena praksa, zbog toga što su vremenski uslovi nepredvidivi ili zato što je potrebno potrošiti dodatnu količinu energije za pokretanje mašine za sušenje. Na ovaj način, barem u nekom trenutku u toku godine, veš suši 96 odsto domaćinstava. Malo je poznata činjenica da prosečna količina veša oslobodi oko dva litra vlage tokom procesa sušenja. Kada se veš suši u loše provetrenim prostorijama, količina vlage se povećava za trećinu, pa se stvaraju uslovi za rast plesni i grinja, poznatih uzročnika astme. Posebna vrsta plesni koja izaziva infekciju pluća kod osoba sa oslabljenim imunim sistemom pronađena je u 25 odsto domaćinstava – objašnjava za Danas dr Branka Lazić, specijalistkinja opšte medicine DZ Stari grad.
Istraživači su takođe obratili pažnju i na potencijalne zdravstvene rizike povezane sa upotrebom omekšivača. Smatra se da omekšivači mogu proizvesti opasne kancerogene hemikalije prilikom isparavanja u prostorijama sa dosta vlage.
– Ako dobro provetravate prostorije u kojima se suši veš ili koristite posebnu prostoriju za to, smanjujete rizik za astmu, alergijski rinitis, laringitis i slično. I naravno, ako je lep i sunčan dan, okačite svoj veš u dvorište ili na terasu. Ne treba zaboraviti da je često kratkotrajno provetravanje stanova i radnih prostorija zdravo i zbog vlažnosti vazduha i zbog smanjenja klica. Svako provetravanje unosi svež i čist vazduh u naše prostorije, a smanjuje koncentraciju vlage, prašine, bakterija i virusa – poručuje dr Lazić.
Međutim, zimi u neprovetrenim stanovima se suočavamo i sa suvim vazduhom kao posledicom grejanja.
– Pri prekomernom grejanju suv vazduh isušuje sluznicu disajnih puteva. Tada se sluz zgusne, nema antitela, treplje se slepe, koje inače imaju ulogu čistača, čišćenje sluznice prestaje i ona postaje suva i ranjiva. Izlaskom na svež i hladan vazduh sluznica reaguje i počinje pojačano da luči sekret, odnosno tada nam curi nos ili suze oči. Time se pojačava efekat čišćenja. Na ovu pojavu su posebno osetljiva deca koja borave u kolektivima ili pasivni pušači, jer su njihovi disajni putevi malog promera i nedovoljne čvrstine, takođe asmatičari svih uzrasta, kao i osobe čija je plućna funkcija oštećena (pušači) – navodi sagovornica Danasa.
Ona dodaje da je zimi jedina zaštita u dobroj preventivi, te savetuje boravak i fizičku aktivnost na svežem vazduhu, oblačenje u skladu sa vremenskim prilikama, pravilnu ishranu, da prostorije u kojima borave budu zagrejane u toku dana od 22 do 25 stepeni grejnim telima koja emituju toplotu bez duvanja uz ovlaživače vazduha i redovno petominutno provetravanje na svakih sat vremena.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
