Prva psihoterapijska seansa

Često me prijatelji radoznalo pitaju: „A šta ti njima (svojim klijentima) tačno radiš?“, „Kako znaš da je nekom bolje?“ ili „Kad neko dođe kod tebe prvi put, o čemu pričate?“. U njihovim očima vidim radoznalost koja kao da govori probao bih i ja kad bi znao da ne boli. E pa boli. I teško je. I ne odete na terapiju da vam postane lakše, nego da vam postane bolje. Međutim, njihova pitanja su me navela da pokušam da „skinem“ taj veo misterije oko najčešćih pitanja kako bi eventualno pomogla nekome ko se dvoumi da li da se okuša da ipak napravi prvi korak ka kvalitetnijem životu.

Za početak zadržala bih se na svim važnijim fazama na samom početku psihoterapije koje su nekim klijentima poznate jer već imaju nekog psihoterapijskog iskustva, ali za druge su tek neistražen svet mogućnosti koji je nepoznat I samim tim može delovati zastrašujuće.

Prva seansa

Ovo je za vas najvažnije mesto za odabir terapeuta. Dođite spremni. Pripremite sva pitanja koja vam izgledaju važna, pokušajte da pripremite ciljeve i da ih izložite kako bi vam terapeut rekao da li može ili ne može da vam pomogne. On će vam pomoći da razumete zašto neki od tih ciljeva jesu “dostižni”,a neki nisu. Ako pak, ne uspete to da uradite pre prve seanse, ne brinite, uradićete to zajedno. Podelite sa njim svoja očekivanja i fantazije. To može biti važno za oboje. Pitanja koja bi mogla da vam pomognu jesu:

1. Na koji način bi vaš Psihoterapijski pristup mogao da mi pomogne u vezi sa problemom koji želim da rešim?

2. Cena i okvirno trajanje (što se tiče trajanja, uvek je teško predvideti jer zavisi od previše faktora)

3. Da li mogu da se oslonim na to da će moja intima biti zaštićena i da ništa neće izaći iz ove prostorije bez moje dozvole?

4. Na koji način dogovaramo termine seansi?

5. Šta ako u nekom trenutku želim da odem sa terapije?

6. Kako otkazujemo seanse?

7. Koliko često preporučujete da radimo? Itd.

Ovo su samo neka od važnih pitanja koja su ljudi postavljali meni na prvoj seansi. Korisno je da ih imate u vidu tokom pripreme za dolazak na prvu seansu, a takođe je korisno i da zapitate sebe pa osmislite i svoja lična važna pitanja vezano za proces i odnos sa terapeutom.

„Tokom prve seanse, psihoterapeut saznaje šta klijenta dovodi kod njega, a klijent može očekivati da ćete biti pažljivo i sa poštovanjem saslušan, bez kritikovanja i pridike, u sigurnom i poverljivom okruženju“, kaže Kristina Pota Radulović, klinički psiholog i geštalt terapeut.

„U toku seanse klijent dobija podršku da govori slobodno, da izrazi svoje potrebe, dobija odgovore na pitanja ukoliko ih ima i pomoć da formulišete ciljeve buduće terapije“, navodi Pota Radulović.

Ta prva seansa je mali “prototip” onoga što vas očekuje u daljem procesu, pokazuje osobine terapeuta, osnove psihoterapijskog pravca koji praktikuje, I može vam pomoći da steknete neke osnovne uvide na osnovu kojih biste mogli da odlučujete da li da nastavite dalje. Postoje neki kriterijumi koji vam, ako ih znate, mogu pomoći u odabiru dobrog terapeuta. Šta je neophodno da pokaže dobar psihoterapeut na prvoj seansi:

Šta bi trebalo da se dešava na prvoj seansi

Elem, dobar terapuet će vam pre svega pokazati strpljenje i želju da vas razume i da je u stanju da bude tu za vas i da vam pomogne. Dalje, on će pokušati da razume vašu motivaciju za početak ove zajedničke bitke. Verovatno će vas pitati da li ste sami došli do ideje da se obratite ili vas neko „pogurao“ u to. Ovo se dešava sa razlogom. Terapeut mora otkriti da li ste iz nekog razloga prinuđeni da dolazite ili kod vas postoji svest o tome da imate problem emocionalne prirode na kom želite da radite kako bi poboljšali kvalitet svog života. Ukoliko ipak jeste prinuđeni, terapeut će prihvatiti vaša osećanja povodom procesa psihoterapije i sigurno vas neće osuđivati. Takođe, ostaviće vam prostora da odlučite da ne želite da uđete u terapijski odnos.

Uz to pitaće vas kakva su vaša očekivanja i da li imate neku ideju na koji način se to postiže. Takođe važno pitanje može biti da li imate nekog psihoterapijskog iskustva u prošlosti. Onda ćete verovatno diskutovati o načinu rada koji on praktikuje i da li se to uklapa u ono što je vama prihvatljivo. Vaša ideja o tome šta se dešava na psihoterapiji jeste predstava koju ste vi izgradili na osnovu nečijih iskustava, vaših potreba, pa čak i iz filmova gde postoji neki obrazac koji vas podstiče da fantazirate o tome. Terapeut nije svemoguć niti je on taj koji treba da vama „reši problem“. Staviće vam jasno do znanja da je on u tom odnosu „trener“ ali da ipak ste vi ta(j) koji će šutirati da postigne gol. Na taj način nećete imati očekivanja da se možete udobno smestiti i uživati u vožnji već da ste jako važna karika u tom procesu i da je odgovornost jednaka ako ne i veća na vašoj strani vage. Za kraj, kako bi krunisali ovaj odnos u korist klijenta, neophodno je da se tom odnosu da konkretnija struktura, koja će uključiti prethodno navedene zadatke. Ovde takođe može biti korisno da postavite pitanja koja vas zanimaju u odnosu na to kakav je to odnos i na čemu se zasniva. Koja su vaša pravai obaveze, a koja njegova. Objasniće vam da je važno u tom odnosu deliti osećanja, čak što više i obostrano jer vam on ne može čitati misli već može raditi samo na onom što vi odlučite da podelite za vreme seanse. Da biste vi imali poverenja da to uradite objasniće vam kako je vaša intima (sadržaj iste) apsolutno zaštićen i kako je to tajna koja se deli samo između vas dvoje. Ukoliko ne uspete u uspostavljanju radnog saveza i ustanovite da ne želite raditi zajedno, terapeut vam može ponuditi pomoć u pronalaženju drugog terapeuta ili drugu vrstu psihoteapije za koju pretpostavlja da bi više odgovarali vašim potrebama.

Vaše potrebne mogu da budu manjeg ili većeg opsega. To znači da se ciljevi kasnije tokom terapije mogu adaptirati ili menjati, što se najčešće i dešava. Za početak, oni trebaju biti dostižni, realni i da uključuju vaše preuzimanje odgovornosti o istima. Terapeut vam ne može pomoći ako ste vi pasivni.

Ukoliko pristanete na radni savez znači da ste prihvatili sve gorenavedene uslove vezane za strukturu psihoterapeutskog odnosa.

Šta ne bi trebalo da se dešava tokom prve, pa i svih narednih psihoterapijskih seansi

Verovatno da klijenti koji se obraćaju terapeutu zbog terapije imaju ideju o “krupnim” stvarima koji se ne bi trebale dešavati (seksualna zloupotreba psihoterapijskog odnosa, socijalna druženja van terapijskog konteksta I sl.), ali postoje I neke manje “vidljive” nepravilnosti koje bi mogli da naučite da prepoznate.

Na primer. ne bi trebalo da u vašim razgovorima dominira terapeutova priča o svojim privatnim problemima u životu. Takođe, ne bi trebalo da vas omalovažava, ponižava i manipuliše. Ne bi trebalo da primate/dajete poklone veće vrednosti jer vi već placate uslugu koja vam se pruža. U svakom slučaju, ako već i dođe do toga, nemojte odlagati. Razgovarajte o tome sa terapeutom. Lakše je rešavati probleme u trenutku kada se pojavljuju, jer njihovo odlaganje ne ide u prilog niti vama niti vašem terapijskom odnosu.

Obučeni psihoterapeuti znaju da neke stvari ne treba da rade na prvom sastanku, pa ako ih rade to može vama može biti znak upozorenja da možda terapeut nije dovoljno kompetentan. Pa tako, ako vas ubeđuje da vam treba pomoć I da morate dolaziti na terapiju, ako vas kritikuje za nešto što radite ili za neke odluke koje ste doneli, ako se odmah pridružuje vašim optužbama u odnosu na neku značajnu osobu ili situaciju, ako vam odmah govori šta je vama i zašto imate problem, a tek vas je upoznao, ako vam obećava siguran uspeh I čak garantuje rok do kada ćete eventualno postići ciljeve o kojima ste pričali, ako vas “kupuje” za terapiju i sl. , zaj terapeut verovatno nije dobra izbor za vas.

Ako već imate neko psihoterapijsko iskustvo koje doživljavate kao negativno i podelite to sa svojim budućim terapeutom, on ne bi trebao da zauzima “strane” jer objektivno nije dovoljno upoznat sa odnosom o kojem pričate. Vaš potencijalni novi terapeut ne sme suditi vašem bivšem terapeutu.

U svim navedenim situacijama je ipak bolje da razmislite o tome da pokušate da kontaktirate još nekog terapeuta kako bi imali mogućnost poređenja. Pri tom, imate prava da tražite preporuku istog, ukoliko je u mogućnosti da vam preporuči.

Dalji  mogući scenario

U početku će vama sve to što se dešava biti novo, možda izazivati strah, ali može biti i izazovno. Zato je važno da vaš terapeut ima strpljenja I da vam da dovoljno vremena da se “adaptirate” na odnos. Slušaće vas pažljivo, prepoznavaćevaše emocije, učiće vas o stvarima koje ćete vremenom sami biti sposobni da prepoznajete (na pr.kako prepoznati emocije koje osećamo, šta su vaši nesvesni otpori psihoterapijskom procesu i sl.), trudiće se da bude nepristrasan i pomagaće vam da zajedno kreirate atmosferu koja će vam pomoći da savladate nesigurnost i da krenete da radite na suštinskim problemima. Trebate razumeti da na vama leži odgovornost odlučivanja koliko i u kom pravcu ćete sebe menjati, a terapeut je tu da to podrži i stimuliše.

Važan deo terapije uključuje udružen „detektivski posao“ t.j traganje za problemom, za tim kako on nastaje, postojanje svesti o tome da postoje stvari koje radite iz nekog razloga, a niste u mogućnosti da uvidite to sami i otkrivanje ličnih neistina koje ste negde usput usvojili kao da su prirodan deo vaše ličnosti (osećaj koji govori „ali to sam ja, ja oduvek to tako). Vodič u tom procesu će vam biti lista terapijskih ciljeva koju ćete sastaviti na samom početku. Odatle kreće sve.

Ukoliko ste uspeli da sastavite listu svojih terapijskih ciljeva, možete joj se samostalno ili zajedno sa svojim terapeutom vraćati kako bi proverili da li i koliko napreduje vaša terapija. Imajte u vidu da će neki ciljevi biti minimalno poboljšani (ili neće biti), a u nekima ćete pronaći da ste poprilično uspešno rešili problem.

Kada dođe period u kojem osećate da nazadujete ili tapkate u mestu, korisno je to podeliti sa svojim terapeutom kako bi proverili da li i koliko je objektivno stanje stvarno takvo. Ponekad se desi da tokom terapije upadnemo u otpor promenama, ali pošto ne prepoznajemo to stanje mislimo da suštinski ništa nismo ni promenili.

Takođe se može desiti da imate osećanja koja vas zbunjuju u vezi terapeuta. Jako je verovatno da se ne odnose na njega/nju nego da je u pitanju transfer (da na terapeuta prebacujemo osećanja koja suštinski osećamo za neku drugu važnu osobu). I u jednom i u drugom slučaju jako je važno da budete iskreni sa svojim terapeutom i da sva ta osećanja delite sa njim. On će vam pomoći da ih razumete i obradite kako bi oslabila ili nestala.

Ako ste iz nekog razloga ubeđeni da vam terapija ne prija, a već ste neko razumno vreme na terapiji (npr. bar pola godine) u kojem ste dali sve od sebe da radite na tom problemu, možete da o tome prodiskutujete sa terapeutom, da promenite terapeuta ili pravac.

Imajte u vidu i da će vaše okruženje imati određene reakcije na činjenicu da ste krenuli na terapiju. Neki će vas rado podržati i ostati uz vas, a neki će misliti da ste se previše promenili pa će se polako distancirati. To je takođe opciona tema za razmatranje sa svojim terapeutom.

Najvažniji „osećaji“ koji trebaju da vas vode jesu ti koji vam govore da je to osoba sa kojom možete izgraditi odnos poverenja, na koju se možete osloniti i koja neće zloupotrebiti vašu „ranjivost“ u teškim trenucima, koja vas može razumeti i koja vam može reći da grešite kad stvorite neku iskrivljenu ideju o realnosti, sa kojom se osećate komforno i koja poštuje vaše granice, sa kojom osećate da možete izneti intimna osećanja bez osećaja krivice i osuđivanja, i na kraju osoba od koje možete otići kada dođe vreme za to.

Nadam se da sam donekle uspela da vam pojasnim nejasnoće koje ste možda imali vezano za to šta se dešava na psihoterapijskim seansama. Prva seansa je prvi i najveći korak koji trebate učiniti i zahtevaće najviše motivacione energije. Kasnije biva lakše jer niste više sami sa svojim mislima, već imate saveznika koji vas usmerava da pomognete sebi na najbolji mogući način i da živite kvalitetniji, bolji i ispunjeniji život.

Dipl.psih. Ivana Đorđević

O.L.I psihoterapeut pod supervizijom

www.lekariduse.wordpress.com

[email protected]

060/575-4-775

1. Ne odete na terapiju da vam postane lakše, nego da vam postane bolje.

2. Tokom prve seanse, psihoterapeut saznaje šta vas dovodi kod njega, a vi možete očekivati da ćete biti pažljivo I sa poštovanjem saslušani, bez kritikovanja i pridike, u sigurnom i poverljivom okruženju.

3. Najvažniji „osećaji“ koji trebaju da vas vode jesu ti koji vam govore da je to osoba sa kojom možete izgraditi odnos poverenja, na koju se možete osloniti i koja neće zloupotrebiti vašu „ranjivost“ u teškim trenucima, koja vas može razumeti i koja vam može reći da grešite kad stvorite neku iskrivljenu ideju o realnosti, sa kojom se osećate komforno i koja poštuje vaše granice, sa kojom osećate da možete izneti intimna osećanja bez osećaja krivice i osuđivanja, i na kraju osoba od koje možete otići kada dođe vreme za to.