Maleno selo nadomak Zrenjanina, jedva četiri kilometra udaljeno a spojeno biciklističko-rekreativnom stazom, stanište je velike, močvarne ptice. Rode su kod kuće u Aradcu. Okolne, poslednjih godina, stalno vlažne njive, pravi su raj za ovu, poreklom, afričku pticu. U blizini je Tisa, tu je puno trske, slatine i pripadajućih gmizavca, svega što rode vole.
Preciznije, ima svega za belu rodu odomaćenu u našim krajevima. Iako je rasprostranjeno verovanje da se uglavnom hrane žabama, one čine tek jedan deo njihove ishrane. Rode jedu insekte, guštere i zmije, crve i gliste, male ptice i sisare kao što su hrčci. Snesu tri do pet jaja i žive preko 30 godine. Nažalost, svoja gnezda ove ptice sve češće svijaju na dalekovodima, ugrožavajući tako svoj i opstanak svog potomstva. Praktično, prizor poput ovoga iz Aradca čest je celoj teritoriji Vojvodine. Odrasli, mladunci i gnezda na žicama dalekovoda ugroženi su, posebno tokom vlažnih dana kada kiša natopi materijal za gnezdo, pa često dolazi do kratkih spojeva.
Kako bi zaštitili ovu lepu i po mnogim verovanjima „pticu koja donosi sreću“, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine je u saradnji sa JP „Elektrovojvodina“ izradilo platforme koje su postavljane kao podloga za gnezda roda na betonske stubove u selima u srednjem Banatu, u Tarašu, Belom Blatu, Perlezu, Sutjesci, Neuzini, Botošu, Sakulama i Tomaševcu. Platforme su dizajnirane na način da izdignu gnezdo i njegov sadržaj na sigurnu udaljenost od žica, kako ne bi došlo u kontakt sa njima. U svemu ovome pomogla su iskustva Holandije. Po tome koliko u ovoj zemlji cene rodu svedoči i podatak da je ova ptica simbol grada Haga. U ljubavi prema rodama ističu se mnogi. Tako je ova ptica zaštitni znak francuske regije Alzas, a u samom Strazburu na sve strane su ukrasi i suveniri od roda. Rode su na tanjirima, čašama ali i u negovanim parkovima, gde slobodno šetaju. Alzašani ne štede truda da pokažu ljubav i poštovanje prema rodama. Takav prizor može se videti i u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg, gde odomaćene rode šetaju u parkovima i igraju se sa decom. U zapadnim kulturama bela roda simbolizuje rađanje deteta, sreću i blagostanje, u Vijetnamu rode simbolizuju izdržljivost siromašnih poljoprivrednika i marljivost vijetnamskih žena. U starom Egiptu, roda se povezivala sa jedinstvenim ličnim karakterom svakog ljudskog bića. U drevnoj Kini, za rodu se verovalo da grabi čestite ljude i odnosi ih u srećnije krajeve, u bolji život. U bugarskim narodnim pričama roda simbolizuje dolazak proleća.
Ornitolozi su registrovali 19 vrsta roda, a kuriozitet je da spadaju u ptice sa najvećim rasponom krila. Samo pelikani i albatrosi imaju veći raspon krila od njih. Kod nas su zastupljene bele rode, sa crvenim kljunom. Imaju dug vrat i duge, crvene i tanke noge. Perje je bele boje, a na krilima se nalazi nešto crnog perja. Ženka i mužjak ne razlikuju se po boji. Let im je spor i oglašavaju se lepetanjem krila. Najveća koncentracija gnezdećih parova bele rode u Srbiji, čak 40 odsto, nalazi se u naseljima uz poplavno područje u donjem toku Tamiša, od Jaše Tomića do Pančeva..
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.