Pula (4): Pisci mrze sve što nije pisanje 1

Ovde su harali Mleci, vukli su kamene klupe iz Arene u Veneciju (o, taj grad je i od moje i vaše krvi, od svetlog sjaja našeg borja, kostiju i biserja), ovde su Austrougari sazidali prvi pulski hotel, otmen, beli kao istopljeni šećer i postavili mali, škripavi tramvaj, čija je prva stanica bio upravo taj hotel, „Rivijera“.

Tu su se tokom filmskog festivala održavali prijemi, otmeni, brokatni, puni delicija, pod tamnim i složenim lavirintom nebesa. Danas, Pula cveta mekim sjajem, dok se u kamenitim krovovima gnezde laste i svetlost prska po drhtavim jedrima brodovlja i senima jedrilica. Od jeseni 1904. do marta 1905. irski pisac DŽejms DŽojs podučavao je engleski jezik u školi Berlitz, mrzeo je svaki sat proveden ovde. Pisci mrze sve što nije pisanje. Sve. NJegovi studenti uglavnom su bili austrougarski mornarički oficiri što stanovali su u mornaričkom brodogradilištu. Za boravka u Puli DŽojs je štampao satiru o Jejtsu. U isto vreme Brione je od malarije lečio i izlečio lekar i mikrobiolog Robert Koh. Kasnije će dobiti Nobelovu nagradu. Ali, drugo je Pula. Plitki poljupci neba i mora kod Arheološkog muzeja, bele kocke svetlosti, zagrljaji mutni, brzi, skriveni, kod Herkulovih, rimskih vrata, u kojima su uklesana imena osnivača grada. Letovi niski čiopa iznad Verude, Velsaline, Vergarole, Varkane, Vidrijane gde je bilo lako od mora i nerascvetanih kula borova i pinija kriti poljupce. Učenje da u životu čovek nema prijatelja. Nijednog. Nad jednim prozorom, oljuskanim, nemim, puzi lako loza, svetla i mlečna. Tamo traje moj san. U ponoć zemlja jarko odiše dahom mora, kiše i žalfije. Nad zavijutkom stepenica i dalje stoji antički, ženski profil, blag i nem. Niko ne obraća pažnju na njega. Oblik njenih kapaka, kredast, bolan, krije tugu. Milosnica nekog imperatora, možda. Palcem prelazim preko njenih usana. Milo joj je. Dublje saginje glavu. Tama se kao mrki pesak i magla navlači na grad. U mraku sijaju mutno bele kupole ovog setnog, bivšeg raja. Grad se noću skuplja, drhti, posrće, slast izdiše iz njegovih pluća, kamenih grudi skrivenih tonama lavande. U ponoć Pula se smanjuje, saginje. Hristos već klonuo na krstu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari