Pušenje duvana je najranija, najrasprostranjenija i društveno najprihvatljivija loša navika čoveka uz epitet da je to „jeftino i legalno drogiranje“.
Širenje epidemije pušenja predstavlja svetski problem sa veoma ozbiljnim posledicama po zdravlje stanovnika.
Pušenje i izloženost duvanskom dimu su faktori rizika za nastanak mnogih hroničnih nezaraznih bolesti (srca i krvnih sudova, pluća i disajnih puteva, pankreasa, bubrega i mokraćne bešike).
U našoj zemlji puši skoro srazmeran broj muškaraca i žena, a zabrinjava činjenica da je ta pojava posebno izražena kod mladih, pa čak i dece. Neki od njih prvu cigaretu probaju još u školskoj klupi sa devet, 10 ili 11 godina u krugu svojih drugova. Najčešći razlozi su uklapanje u društvo, da bi bili zapaženi, iz bunta prema roditeljima, da bi izgledali starije ili imitirali roditelje, ukoliko su oni pušači.
Kod studenata, a to je populacija mladih između 18. i 26. godine, poslednje istraživanje iz 2015. je pokazalo da je pušača bilo oko 26,6 odsto, i to malo više među studentima (28,4 odsto) nego među studentkinjama (25,1 odsto). Najčešći razlozi koji se navode su stres – 31 procenat i zadovoljstvo – 53 procenta.
Pušači mogu da odluče da sami ostave duvan, i da u tome uspeju, a neki se oslanjaju na podršku prijatelja i porodice. Ipak, u sve većem broju slučajeva potrebna im je pomoć stručne osobe. I onda je najbolje da se jave u nekom od savetovališta za odvikavanje od pušenja. Zbog velikog procenta pušača među mladima pokrenuta je i inicijativa da se jedno od takvih savetovališta formira i u Studentskoj poliklinici.
(Preuzeto sa sajta Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.