Pustite da boli, kako bi se prebolelo

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. "Postoje ljudi koji žive pravolinijski. Stepenicu po stepenicu, pouzdano i sigurno…Postoje i oni drugi – čas odlete u nebo, čas ih polupane dižeš sa zemlje i lepiš…" Učim da umem da zabolim svoj bol, umesto da on boli mene. Nebo je u proleće plavo, kao nešto čega se nikad setiti neću.

   1. Zeli ovim putem da zahvalim jednoj starijoj zeni po imenu dana koja mi je pomogla u vezi braka… imala sam jako puno problema u braku ali nismo znali razlog tome.. i resila sam da se obratim nekom ko mi moze zasigurno pomoci u tome.. ova zena nije prevarant i stvarno poomaze mnogima je pomogla .. a meni je spasila BRAK i mnogo sam srecna sada zahvaljujuci njoj dobili smo bebu.. da nije nje ja sada nebi imala ocu srecu oko sebe. Mozete je dobiti na viber
      +381 60 31 01161

2. Ovo verovatno funkcionise u normalnim drustvima ili u nenormalnim sa pojedincima koji imaju koliko-toliko normalan, u smislu stabilan/ujednacen/predvidljiv zivot. Imaju luksuz sokiranja. Mi ostali smo pre 20-30 godina doziveli sok, ovakav ili onakav, a od sledeceg i sledeceg i sledeceg nismo nikad ni stigli do luksuza "poricanja". U jednom momentu smo postali tako dobro istrenirani da nam i ne treba sok da se sokiramo. Onda se sve stopi u duboki prezir i iskreno gadjenje i to ti je to. Cak i kad vam na kraju svega konstatuju cancer, primite vest ladno, uz opasku doktora da ste "hrabri i razumni". A u stvari vas to ne interesuje. Bas kao i sivenje.