Dugo sam se lomio šta bi mogao biti moj prvi tekst iz mesta koje će mi biti prvi pravi inostrani dom u životu, i to dok sam na prestižnoj Hjubert Hamfri stipendiji Stejt departmenta.
Atlanta, Džordžija.
Pamtimo je zbog za nas ponosne a teške Olimpijade 1996, kao mesto dešavanja i do dan danas komercijalno najuspešnijeg filma svih vremena – Prohujalo sa vihorom, i već se borimo sa trećom asocijacijom…
A ona nudi toliko toga, čak i usred pandemije, ili pak uprkos njoj, da prosto ne može sve ni izdaleka da stane u jednu dopisnicu, ma kakvi!
Biram zato da počnem siguricom – od posete Istorijskom centru Atlante, privatnom mega-muzeju kakav se retko viđa, kojim me voda stariji vojni istoričar i kustos dr Gordon L. Džons, pojašnjavajući šizofreni dualizam grada koji oličava sve najgore podele i najuzvišenija jedinstva Amerike.
Kako drugačije razumeti da je na istom mestu nastao Kju Kluks Klan i rođen Martin Luter King, da ga krase najlepši spomenici pokreta za ljudska prava i Južnjačke konfederacije, da je prestonica Džoržije, „države preokreta“ koja je oborila Trampa ali i mesto žestokih protesta oko pokreta „black lives matter“!?
Oličenje svega navedenog, prava istorija Amerike u „malom“, jeste monumentalna ciklorama, ponos centra i mesto gde „Hamfrijevce“, mene i moje koleginice i prijateljice Elisavetu iz Bugarske i Han iz Vijetnama vodi Gordon, razgaljem reakcijom koju mora da je video hiljadama puta.
Visoka preko 15 metara, duža od fudbalskog terena (bilo američkog ili svetskog), ova gargantuovska panoramska slika „Bitke za Atlantu“, opčinjava i dan-danas, koliko je to činila i pre skoro vek i po kada je nastala.
Poređenje sa virtuelnom realnošću je sasvim primereno, jer po stupanju u dvoranu gde je izložena, ostajete opčinjeni i sa vilicom koja spontano pada, okruženi cirkularnom slikom od poda do plafona, prepunom figura i dešavanja, sa dodatnim trodimenzionalnim ekstenzijama u vidu gipsanih vojnika koji jurišaju pravo sa platna na vas.
Jedna od ukupno dve takve slike u SAD, plod je rada uigrane ekipe od čak 17 nemačkih umetnika specijalizovanih za takve projekte, svojevrsnog blokbaster producentskog studija poput Marvela danas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
