Seme maka i marihuane na prostor tomeđe između Burme, Laosa i Tajlanda, doneli su arapski trgovci davno, kada su dolazili u ove krajeve…
Nameravajući da isprobaju kako raste, posejali su ga u jednom delu džungle i bili prijatno iznenađeni kada se pokazalo da je biljka izuzetno dobro napredovala. Svesni da bi od nje mogli ostvariti zaradu, ponudili su je prvo lokalnom stanovništvu.
Narodi između tri granice takođe su poželeli svoj deo kolača. Otkupljivali su robu od Engleza i plaćali je – zlatom, pa taj deo teritorije dobija ime Zlatni trougao. Započinju i sami da ga proizvode – krče džunglu, zauzimaju nove teritorije, čiste zemljišta i seju.
Ali, javljaju se teškoće…
U severo-istočnoj Burmi žive Šani, najnezavisnije od svih plemena u ovoj planinskioj oblasti. „Prijatelji mnogima, sluge nikome!“, kažu za to pleme koje se još od 1958. godine sve do danas bori za odcepljenje. Šanima vladaju, sabve, izvesna vrsta feudalnih gospodara.
Od savremenijih ističe se kontroverzni Kun Sa, borac za slobodu svojih sledbenika i car opijuma.
Kažu da njegova Maung-Tai armija kontroliše najveću oblast za proizvodnju droge. Sa sedištem negde u džunglama Ho Monga, do danas neprikosnoveno vlada svojim „uglom Zlatnog trougla“.
U užem području tromeđe vlada mir. Umesto opijuma ovde se odavno prodaju haljine, majice i suveniri…
„Zlatni trougao je samo geografski pojam!“,kaže Soni. „Komercijalizovao se i to nam ide u prilog, zato što sever treba još više unaprediti.”
Kasnije, prolazeći beskrajnim putevima severo-tajlandskih džungli, zaključujem da je moja prvobitna vizija o trouglu tačna, možda samo pomerena stotinak kilometara od onog, oficijelno označenog.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
