Prvi susret sa Barselonom naučio me je značenju reči „ostati bez daha“.
Iako smo svi videli mnoštvo fotografija i čitali o njoj i njenom tvorcu, velikom maestru Gaudiju,
Sagrada Familia zaista oduzima dah i izgleda nadrealno kada se zapravo nađete ispred nje, naročito ako niste očekivali da ćete se nakon sletanja na aerodrom El Prat, a posle izlaska iz stanice metroa u utrobi zemlje, iznenada naći „lice u lice“ sa ovim čudom arhitekture.
Možete provesti sate gledajući u nju pošto su fasade, naročito ona posvećena pasiji, stradanju, toliko prepune detalja bremenitih značenjima i metaforama da se čini da ih nikada nećete do kraja istražiti i sagledati, čak i sada kad je bazilika daleko od toga da bude završena.
Izgrađeno je devet od planiranih 18 tornjeva, a najviši će imati 172 metra, neznatno manje od Monžuika, što je Gaudi obrazložio rečima da „nijedna ljudska tvorevina ne sme da prevaziđe božiju“.
Slavni arhitekta je ovom projektu posvetio ukupno 40 godina, a legenda kaže da je, kada su ga jednom upitali zašto izgradnja toliko traje i kada će biti završena, odgovorio: „mom klijentu se nigde ne žuri – bog ima svo vreme ovog sveta“.
I pored ovakvih izjava, maestro mi deluje kao neka vrsta panteiste, na tragu Spinozinog „deus sive natura“, s obzirom na to da je, kako je i sam uvek isticao, inspiraciju prvenstveno tražio i nalazio u prirodi i njenim organskim oblicima koji prožimaju čitav njegov opus.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.