Beograd (1): „Tatine princeze“ u Singidunumu

Naravno junakinje 101. samostalne izložbe ove poznate slikarke nisu samo od ove „sorte“ ženske dece već sve one ćerke koje su odrastale kao centar sveta svojih očeva.

Reč je složenom psihološkom, porodičnom, socijalnom, kulturološkom fenomenu koji nadrasta civilizacije i epohe, što potvrđuju i „princeze“ Slobodanke Rakić Šefer od Starog Egipta i Antičke Grčke sa svojim tananim instrumentima i rajskim pticama do veselih devojaka u srpskoj narodnoj nošnji pod rascvetalim voćkama i gospođica sa modnim detaljima, cvećem, knjigama, notama, šarama pirotskih ćilima, šumadijskih tkanja, starinskog veza i drugih ručnih radova…

-Prvu ‘princezu’ naslikala sam 2005. i pitala se kako da je nazovem. Ona je bila i neka vrsta sećanja na mog oca, uz kog sam i sama odrasla kao princeza, pa je tako spontano nastao naslov ovog serijala. „Tatine princeze“ slikala sam i slikam s vremena na vreme, jer su ljudima mnogo dopadaju i izazvale su veliko interesovanje. Iza sebe ima osam originalnih autohtonih ličnih ciklusa različitih inspiracija i o svakom sam duboko promišljala, istraživala, preispitivala se. Kad sam radila ciklus o grožđu bila sam svesna da je ono istorija, filozofija, religija, liturgija, kultura, poezija, tradicija.., kao što je moj ciklus pčele inspirisan biserom živog sveta koji je simbol mnogih država. O rajskim pticama da ne govorim. Jedino sa „Tatinim princezama“ to se nije dogodilo, iako sad kad realno razmislim to jeste velika sociološka i porodična tema, aktuelna u svim kulturama i civilizacijama – kaže za Danas Slobodanka Rakić Šefer.