Beograd (2): Jedna učionica na otvorenom

Pančić nije doživeo da Botanička bašta, posle prve neodgovarajuće lokacije na Dorćolu, dobije trajno mesto na Jevremovcu, gde je i danas „učinioca na otvorenom“ za studente botanike, dok je nedavnim prvim cvetanjem agave u Staklenoj bašti široj javnosti otvorila bogati svet ove biljne vrste.

Agave su deo porodice šparogolika. NJihovo ime nose tri junakinje antičke grčke mitologije: kći tebanskog kralja Kadma i Harmonije, jedna od Nereida – ćerki boga mora Nereja i kći kralja Danaja.

Prepoznaju se po mesnatim listovima koji formiraju rozete, a neke vrste koriste i kao ukrasno bilje, dok se zbog sporog rasta i sazrevanja neke od njih nazivaju i „vekovnim biljkama“. U svojoj praotadžbini – današnjem Meksiku za agave se zna 9.000 godina.

Cenjena u industriji – svaka biljka tokom života da do 250 korisnih listova sa 1.000 vlakana koja imaju široku primenu, agave se od davnina koriste u kulinarstvu kao sirupi i šećeri, te za proizvodnju različitih vrsta alkoholnih pića. Asteci su od šest različitih vrsta agava pravili tradicionalni pulke ili oktli.

To je mlečno belo, gusto, alkoholno piće koje se dobija fermentacijom biljnog soka agave. Koristilo se pre obrednih rituala za vreme žetve i prizivanja kiše, pri sklapanju braka, rođenju, sahranama, proslavama u čast bogova.

To je prirodni napitak – sakuplja se od slatkog nektara iz cvetne drške agave. Sadrži glukozu i fruktozu.

Slađi je od šećera i meda, bogat je vitaminima, gvožđem, kalcijumom, fosforom.., ali sa neuporedivo manjim sadržajem alkohola od tekile koja se pravi od plave agave.

Jedno vreme drevno piće bogova, pulka se u različitim varijantama uglavnom kao mešavina sokova i danas pravi u Meksiku, a mnogi meksički restorani širom sveta nose ime agava.