Bilbao (2): Venčanja i lista čekanja

Još dok je postojala Stara luka, brodovi sa mora uplovljavali rekom čija je dubina bila osam metara; voda je stizali do Starog jezgra grada udaljenog od ušća čak – 12 kilometara.

Mornari koji su se posle višemesečnih plovidbi vraćali kući – već sa lučke obale Atlantika prvo bi ugledali zvonik ove crkve, i sa radošću bi se prekrstili i zahvaljivali Bogorodici zbog srećnog povratka.

Ukrašen tropskim biljkama i osobenim patuljastim palmama kojima pogoduje vlažno i toplo podneblje Bilbaoa – u Staroj luci je sagrađen spomenik svim mornarima.

Domaćini nam kažu da je još od nastanka bazilike La begonja postojao običaj da se u njoj održavaju venčanja.

Kažu i to – da je u današnje vreme interesovanje toliko poraslo i da za taj svečan dan postoji ‘lista čekanja’ tako da oni pri dnu spiska moraju čekati čak – dve godine!

Bilbao je grad zelenila; ukrašavaju ga mali skverovi, parkovi sa raskošnim i retkim biljkama krase ulice i balkone zgrada – a sve zahvaljujući klimi pogodnoj za cveće.

Da li je tako pogodna i za njegove stanovnike, odgovor dobijamo na licu mesta od lokalnog vodiča Baska:

„Kod nas je osam meseci toplo i vlažno, a tri letnja meseca su toliko topla i toliko vlažna – da su naši hoteli mahom zatvoreni“, kaže i dodaje da se reka koja prolazi gradom često izliva, pa zbog poplava stanovnici prelaze na suprotnu, brdovitiju stranu na kojoj su izgrađene nove palate i četvrti.

Neobičan podatak je i da se Bilbao nalazi na putu hodočasnika; prepoznaju se po neobičnoj kapi na glavi koja podseća na školjku. Imaju čak i obeleženu putanju koja vodi poljima, putevima i gradovima, pa smo u Bilbau imali prilike da na keramičkoj pločici uočimo znak školjke, što je sinonim za apostola Jakova, koji se prvi put pojavio na obali grada Santjago de Kompostelo koji i jeste cilj hodočasnika.