Biškek (1): Planine, svežina i vetar

To je čuveni put E010, koji je dug oko 685 kilometara i povezuje glavni grad Kirgistana sa Ošom, na jugu zemlje, koji se smatra glavnim gradom Juga.

Planine se odjednom pojavljuju. Najpre kao talasasta površina, koja oživljava monotoniju ravnice. A onda, iznenada, kao zid nepravilne površine: put ulazi u jednu klisuru a uokolo samo visoke stene, toliko visoke da im se ne vidi kraj. Put se penje do skoro 4.000 metara; dole vrućina, sparina, znoj. Gore sneg, svežina, vetar.

Ispod prevoja prolazi tunel koji otvara put ka velikoj visoravni na drugoj strani vododelnice; u sredini visoravni mirno teče rečica a uz reku se put nastavlja. Pokraj puta, i levo i desno, prostiru se jurte, kružni šatori u kojima su nomadi u Centralnoj Aziji živeli vekovima. Sada Kirgizi žive u jurtama samo tokom leta: neki se presele na planine da bi se odmorili od užurbanog gradskog života, neki drugi da bi radili i zaradili neki novac: prave sir, gaje konje, koji tokom dana trče u krdu slobodno po platou visoravni i vraćaju se uveče.

Obično, blizu jurte nalaze se i kolica, stara i rđava, gde ljudi drže alatke; malo dalje, stoje poljski toaleti. Nema vegetacije na ovoj visini, samo trava koja raste i koja neverovatno sija posle popodnevih pljuskova, kad se sunce vraća. Prva drveta se pojavljaju samo na kraju platoa, kad se put spušta ka dolini i jezeru Toktogul. Tamo gde se glavni put spušta, levo ka reci, u jurti koja ima boju karamela živi Alina sa svojom mamom i sa dva brata.