Budimpešta (2): Izbegličke i druge sudbine

Mađari su veoma dobro primili ukrajinske izbeglice. Mađarski građani dolaze i odlaze do centra humanitarne pomoći, nose poklone i različita dobra, pre svega sredstva za ličnu higijenu.

Nisu toliko dobro prihvatili izbeglice iz Sirije i Iraka, 2015. godine.

Tada su izbeglice uglavnom bili mladi tamnoputi muškarci. Nekoliko nedelja su kampovali u podvožnjaku koji vodi do metroa, ispred stanice.

Okolo njihovih šatora stacionirana je policija koja je sprečavala da bilo ko napusti improvizovani kamp. Meštani su jurili ka metrou i niko nije previše obratio pažnju na migrante, svi bi se brže-bolje udaljili od stanice Keleti.

Nisu sve izbeglice iste, ali noći na stanici Keleti su za sve njih na isti način strašne.

Hrišćani, belopute izbeglice, u Evropi imaju bolji tretman, i to ne samo u Mađarskoj.

Viktor Orban, odlazeći, i verovatno budući, premijer Mađarske, išao je na granicu sa Ukrajinom da prihvati migrante.

Tamo je ostao – u društvu kamermana, novinara i fotografa – nekoliko dana.

Pričao je sa izbeglicama i mazio je po glavi mališane koji su pristigli u naručjima majki, umorni od dugog čekanja na granici.

Orban se pojavio na granici – onoj južnoj – i pre sedam godina, tokom velike migracije sa Bliskog istoka.

Tada se slikao sa policajcima i sa radnicima koji su dizali zid, koji još postoji i deli Evropu i Drugu Evropu, Mađarsku i Srbiju.

Od tada, migranti nisu ni stigli u Keleti i spavali su – i neki od njih još spavaju – na njivama blizu Horgoša, u Srbiji.

Za njih, vrata EU su se zatvorila.

Izbeglice iz Ukrajine su ipak doživele bolju sudbinu