Budimpešta (5): Mala noćna muzika i tišina

Program je nesvakidašnji i predviđa izvođenje kompozicije muzičara kao što su Anton Vebern, Luiđi Dalapikola, Pjer Bule i Đerđ Ligeti.

Kompozitori XX veka koji su nepoznati široj publici upravo zato što su njihov muzikalni jezik i stil izuzetno komplikovani.

Isto kao što se ne može opisati sadašnji svet prostim rečima, ne može se ni prostim notama.

Muzika Luiđija Dalapikole, na primer, mora pre svega da se razume glavom; kad mecosopran Kristel Leč izvodi „Malu noćnu muziku“, publika ne može da se opusti, već mora što više da se trudi kako bi shvatila šta je autor hteo da nam prenese.

Samo posle, kad se uđe u tajni svet savremene muzike, sledi uživanje a i srce oseća lepotu ovakve muzike.

Slušalac koji na kraju koncerta napušta salu i vraća se kući uz Dunav bolje će razumeti svet u kom se nalazi; razumeće možda i zašto ljudi imaju opsesivno-kompulsivni nagon da se slikaju, zašto je počeo rat u Ukrajini, u Siriji, u Iraku i u bivšoj Jugoslaviji.

Paradoksalno, možda su baš te note, taj složeni jezik koji može da opiše svet, ono što će ubuduće omogućiti da više niko ne postane izbeglica.

Ubuduće.

Za sada Ukrajinci u Budimpešti nemaju vremena i želju da slušaju koncerte.

Tokom rata i muzika zaćuti i prepusti pozornicu potpunoj tišini.