Prag je prvih dana maja bio u prazničnom raspoloženju, okićen zastavama. Bilo je doba punog socijalizma, sredinom sedamdesetih godina.
Pošto sam stavio cvet na (neobeleženo) mesto na kome se, protestujući protiv sovjetske intervencije 1968. godine, spalio Jan Palah – inspiracija naše generacije – krenuli smo put Karlovih Vari.
Nekadašnji Karlsbad dobio je ime po češkom kralju Karlu IV, prvom promoteru lekovitih svojstava termalne vode, sa izvora oko kojih se formirala banja.
U dolini reke Teple postoji preko tri stotine termalnih izvora, a koristi se njih petnaest. Ovom vodom ne može se ugasiti žeđ, pošto je njena najviša temperatura na izvoru Vržidlo 73,4 stepena, a najniža na Zmijskom izvoru, 28,1 stepen Celzijusa.
Stoga se, u laganoj šetnji, pije iz onih posebnih šolja sa probušenom drškom, koje su i najpoznatiji karlovarski suvenir.
Da bi se moglo uživati i po kišnom vremenu, ali i kao prostor za druženje banjskih gostiju i unterhaltovanje, izvori su natkriljeni otvorenim kolonadama.
Najpoznatija je neoklasična Mlinska kolonada, sa korintskim stubovima i prostorom za orkestar.
Zlatno doba Karlovih Vari, kao i drugih velikih evropskih banja, bio je period od druge polovine devetnaestog, do tridesetih godina dvadesetog veka.
Banje su, posebno u letnjem periodu, bile centar društvenog života, ne samo za one kojima je bilo potrebno lečenje, nego i vladare, aristokratiju, bogataše i poznate umetnike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.