Dojkinci: Lepota iskrenosti i muzički unikat

U Dom kulture u selu Dojkinci uselilo se na dva julska dana, 9. i 10, dvadeset umetnika iz Beograda da pokažu šta je trend savremene umetnosti.

Prikazali su slike, instalacije, asamblaže, skulpture, fotografije, objekte, crteže, in situ i video ostvarenja.

Dojkinci su postali svet moderne.

Šta ima u Beogradu imalo je i u Dojkincima.

Video-rad Sanje Latinović, u ovom trenutku aktivan u Salonu Muzeja savremene umetnosti, „popeo“ se sa autorkom i na Staru planinu.

Kroz improvizovanu galeriju prošlo je stotinjak meštana, životna dob u proseku 70 godina, a naišla i njihova deca i unuci, na letnjem odmoru.
Kritika neposredna, iskrena, neiskvarena potrebom da se podilazi autoru. „Lepo je al’ izvitopereno“, ocenio je jedan čovek, a upitan da objasni primedbu reče „mi na to nismo navikli, čudno nam je, mada ima i dobrih stvari“.

A jedan drugi dobaci „fino je da ima i naših ljudi, a ne samo stranaca“. „Naš čovek“ je bio lokalni umetnik, a svako ko nije iz Dojkinaca automatski je „stranac“.

Za fotografiju Gorana Tomaševića, dobitnika Pulicera, naglasili su da je „super“, al da bi bila još bolja da je „iznenađujuće nonšalantan“ čovek, uhvaćen u haosu žestokih uličnih demonstracija u Santjagu de Čile, umesto neke „kabeze“, držao pivo u ruci jer pivo simboliše „vrhunsko ignorisanje sveta i situacije“, nirvanu.

U koncertnom delu nastupili su svestrani muzičar Goran Orge Nikolić i Aleksandar Vasov, na kavalu i glasom od čije boje i dubine te podilaze žmarci.

Spoj elektronskog i tradicionalnog zvuka, sa snagom planine. Savršenstvo.

Iz dua Nikolić-Vasov kao da je izašao Vangelis. Orge i Vasov su zakon! Procenjujem da će njihov set postati srpski klasik.

Što reče Vasov, na kraju nastupa dok se prolamao gromki aplauz: „Hvala vam puno. Da znate da je ovo bio unikat, prvi put, jedanput i nikad više, zahvaljujući vama.“