Foto: EPA-EFE/SEBASTIEN NOGIERSve se to dešavalo u desetom veku, izgradnja je započeta na steni udaljenoj kilometar od obale i ušća reke Kusnon. Kako je kopno ispred Mon Sen Mišela, kako se zvala stena, nastalo od zemlje i peska koje su nanosili vetrovi vekovima, mnogi su taj posao smatrali beznadežnim.
Međutim, biskup je pronašao rešenje. Kamen se donosio sa drugih ostrva i vadio iz mora, dubokog, nemirnog i uvek zapenušanog Atlantskog okeana. Nadljudskim naporima graditelji su sa susednih ostrvaca prebacivali granitne stene, klesari od njih pravili blokove, zidari zidove, stepenice, tornjeve, zvonike, odaje, kapele, rezervoare za vodu, kamine, hodnike, niše…
Gradnju su odlagali i surovo vreme i ratovi, prvo sa Englezima (1434), a za vreme buržoaske revolucije Sen Mišel je bio pretvoren u zatvor „Slobodno brdo“, i toj nameni je služio skoro pola veka. Na granitnom ostrvu morao se obezbediti prostor i za smeštaj hodočasnika.
Prvo su izgrađene dve-tri barake, kasnije se gradi i niz niskih kuća i ovo mesto vremenom prerasta u ljupko naselje jedinstvene arhitekture.
Viktor Igo pokreće akciju da se ostrvo zaštiti i 1874. godine Sen Mišel postaje nacionalni spomenik i turistička meka, a to je ostao i do danas.
Čim se prođe kroz ulaznu kapiju, sa obe strane uzane i kamenom popločane uličice je niz kuća sa dućanima raznovrsne robe. Smenjuju ih minijaturne kafeterije sa dva-tri stočića gde se može popiti čaj, kafa, vino…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
