Francuska (3): Gradić u kome vreme stoji

Prva pomisao je da vreme u njemu stoji, možda još od kaldrmisanja ulica, starinskih kandelabara, sivih drveno-kamenih kuća špicastih krovova, zidanih početkom 18. veka.

Kada sam se naslonila na ivicu širokog zida i pogledala predeo ispod mene – zastao mi je dah!

U plodnoj zelenoj dolini, u „zagrljaju“ reke i šuma, blista Donji grad (Dinan), toliko lep da se pitam da li je dole zbilja grad ili možda slika impresioniste.

Istorija razbija moju nedoumicu jer Dinan je jedan od najlepših srednjovekovnih gradova Bretanje.

Zaista, ovde kao da stoji vreme, kao da se oseća miris plinskih svetiljki koje tek pramičcima svetlosti obasjavaju kamene kuće opasane zidinama.

Sen Malo je sagrađen na kamenitom ostrvcetu, naspram Dinara, na ušću reke Rans u more.

Tokom Drugog svetskog rata je razoren, ali je lokalno stanovništvo strpljivo obnovilo zgrade, trgove i ulice, vraćajući mu, koliko je moguće, prvobitni izgled.

Gradić se šćućurio iza visokih kamenih zidina iznad kojih štrče krovovi kuća, krošnje i vrhovi zvonika.

„Dobro došli, ovo je Sen Malo, obalsko mesto na krajnjem severu Bretanje“, dočekuje nas madam Koko, sitna Francuskinja sa velikom torbom i još većim osmehom.

Ne razumem nijednu reč francuskog jezika, ali žar i ljubav sa kojom priča o rodnom gradu čine da preko emocija razumem smisao… Sićušna madam iz tašne neprestano vadi crteže, stare razglednice i hronološki poređane slike od prvih kuća, naselja, izgradnje odbrambenog zida, crkve, katedrale. Sen Malo je grad legendarne prošlosti sa neobičnom istorijom.

NJegovi prvi stanovnici, Kelti, došli su u 4. veku. Sen Malo je građen od čuvenog kanskog kamena i opasan izuzetno visokim zidinama radi zaštite od talasa, neprijatelja i osvajača.