Od moćne Ašanti kraljevine, koja je obuhvatala čitavu teritoriju današnje Gane, ostala je tradicija.
To je danas centralna pokrajina, ekonomski najrazvijenija u Gani.
Ona i dalje ima svog kralja, koji živi u palati Manhjia u prestonici Kumasi, i šefove lokalnih klanova, čiji su članovi povezani po majčinoj liniji.
Ašanti su učvrstili svoju vlast ovim delom zapadne Afrike početkom osamnaestog veka i jedan su od retkih naroda koji se dugo odupirao kolonijalnom porobljavanju.
U devetnaestom veku vodili su pet ratova sa britanskom imperijom.
Ašanti žive od proizvodnje zlata, gajenja kakaovca i prerade drveta.
Formiranje kraljevstva podrazumevalo je prestonicu.
Legenda kaže da je lokalni mudrac, Okomfo Anokje, posadio kum drvo – vrstu smokve – na tri različite lokacije, da vidi gde će ono najbrže rasti.
Izabrano drvo dalo je ime prestonici: Kumasi („Ispod drveta kum“).
Za vreme sastanka poglavica ispod drveta, sa neba je pao zlatni tronožac, pravo u krilo najmoćnijeg među njima, Osei Tutua, čime ga je božanska volja označila za prvog kralja Ašantea.
Okomfo je na tom mestu zario mač u zemlju, proričući da će se kraljevstvo srušiti ako on ikada bude izvučen. Mač i danas stoji na istom mestu, ograđen betonskim zidom, u niskoj zgradi usred kompleksa bolnice u Kumasiju.
Zlatni tronožac je sveta relikvija kraljevstva, do te mere da je jedan rat sa Imperijom bio zbog njega. Kralj nije nikada sedeo na njemu, nego je bio postavljen na poseban presto pored kraljevog.
Danas je brižljivo sakriven, a u Jubilarnom muzeju kralja Prempeha II u Kumasiju može se videti njegova slika. Nedaleko od Kumasija je sveto jezero Bosomtvi, okruženo tropskom šumom, u koje odlaze duše preminulih. Tabu je da se u jezero spuštaju čamci – za ribolov se koriste daske.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.