Gastro vodič: London je skupi švedski sto

Jasno mi je, počinjem ovaj tekst opštim mestom, ali vam odmah zatim predstavljam London u brojkama.

U ovoj godini u Londonu živi 9,425,622 stanovnika i više od 270 nacija.

Pre šest godina London je imao 18,110 prijavljenih pravnih subjekata koji su pravili ili služili hranu.

Sve to je izbrojala Kancelarija za nacionalnu statistiku Ujedinjenog Kraljevstva.

Navedene brojke dovode nas do zaključka da u Londonu ima zaista mnogo ljudi i nacija, te mnogo izbora kada je o hrani reč.

London je kao skupi švedski sto.

Pitanje ukusa i nacionalne engleske kuhinje ostavljam za neki od narednih paragrafa.

Osoba koja vas vodi kroz postavku ovog ogromnog švedskog stola, sadržaje tanjira i čaša Londona, jede meso i ne pije pivo, obožava sladoled, ali ne druge slatkiše, a u ovom gradu je živela, radila i studirala kao Chevening stipendistkinja više od godinu i po dana, od 2018. godine, pa sve do doba korone (čitaj, februara 2020).

Nacionalna kuhinja Engleske ne bi se svrstala u top 5 razloga zašto posetiti ili živeti u Londonu, možda zbog jake konkurencije drugih uzbudljivosti koje grad pruža, a možda i zbog nemaštovitosti i hedonizma koji karakterišu neke druge nacije i države.

Dva podatka dobro ilustruju ovu tvrdnju – 56% Britanaca jede sendviče svakog dana (izvor: istraživanje Ginger Comms), a 2017. godini Britanci su trošili u proseku oko 8% svog kućnog budžeta na hranu, što ih je postavilo na dno liste u Evropskoj uniji (izvor: Eurostat).

Da ovo potkrepimo i ličnom anegdotom, moja docimerka iz Indije Sneha nakon nedelju dana u Londonu vidno uznemirena rekla mi je da je zbunjena činjenicom da su Englezi pokupili i uzeli sve što su mogli od svojih bivših kolonija osim ukusa za hranu i uputstva kako se koriste začini.

No ipak, Fish and Chips (riba i pomfrit) i tradicionalni engleski doručak jesu deo gurmanskog folklora i jestivi su, ukoliko nađete pravo mesto, a upravo je ovaj tekst posvećen tim mestima u Londonu i van njega gde možete baš dobro da jedete i pijete.

Jasno je, sve te nacionalne različitosti obogatile su ukuse Londona i učinile ga gradom u kome nikada nećete ostati gladni.

Kroz restorane i pabove u Londonu šetaćemo se zajedno sa turističkim atrakcijama i mestima koje treba videti.

Naravno, nije moguće posvetiti se svim najvažnijim tačkama Londona, ali izdvajam ono što je mene tamo činilo srećnom i sitom.

Poštovalac ste lika i dela Šerloka Holmsa, silno želite da vidite muzej Madam Tiso ili pak želite da prošetate Ridžens (Regents) parkom?

Sjajno, onda ste u odličnom delu grada za ručak ili večeru.

Za one koji vole kinesku hranu idite obavezno u Rojal Čajna (Royal China) na Bejkar Stritu (Beaker Street), posebna preporuka prolećne rolnice i nudle sa govedinom, cena obroka je oko 2.700 RSD i svi gosti koje sam tamo vodila nisu krili oduševljenje.

Zatim, ukoliko ste opsednuti hranom i spremni da čekate u redu za istu, restoran Le Relais De Venise L’Entrecote (ne usuđujem se da prevodim naziv ovog kultnog francuskog restorana/koncepta) biće vaše omiljeno mesto za posetiti.

Trenutno ih na svetu postoji šest, od toga su tri u Londonu i koncept je sledeći – služi se jedan meni, na vama je samo da kažete kako želite da bude spremljena vaša govedina.

Meni se sastoji od bageta (najlepšeg na svetu), zelene salate sa izrazito dobrim dresingom, mesom i pomfritom. Šta je posebno? Zelenkasti sos koji ide preko mesa, naravno ne znamo recept.

Opet, čekala sam više puta, jer nema rezervacije i svi ljudi koje sam odvela tamo tražili su barem još jednu porciju, a možete da jedete koliko god želite. Samo hrana u ovom restoranu koštaće vas oko 3.300 RSD.

Naravno da u centru Londona možete da jedete odličnu italijansku hranu, na kraju dana većinu nas to čini zaista srećnim.

Za italijanski ukus predlažem Il Blandfordžs i njihove lazanje (1.800 RSD) ili milanese (dostupne obe opcije teletina ili piletina – 3.200 RSD). Kombinacija njihovog mesa i pečenih krompirića učinila je mnoge kišne dane i ispitne rokove više nego podnošljivim.

Za one koji vole velika sniženja i modu, Regant ulica (Regent Street) i Oksford ulica (Oxford Street) predstavljaju teleport u raj.

A kad smo kod kupovine, nudim bonus savet, posetite i jednu od 20 prodavnica TK Maxx-a u Londonu i kupite odevne predmete najpoznatijih brendova po jako povoljnim cenama (čitajte, cipele od 2.500 RSD, pa nadalje).

Jasno je, ako se upustite u ovu akciju, posle 50 prodavnica, bićete izrazito gladni. Taj osećaj gladi vodi nas do Žitan restorana (Gitane), malog restorana persijske kuhinje.

Meni je izložen i birate od postojeće ponude sveže pripremljenih specijaliteta, verujem da će vas piletina sa kari sosom i zrnima šipka (nara) oduševiti.

Ne, nije egzotično ni prezačinjeno, samo je preukusno. Kao prilog predlažem pirinač ili pastu sa pesto sosom. Ovde ćete sresti lokalce i platiti svoj obrok oko 2.000 RSD.

Nažalost korona je privremeno obustavila njihov rad, ali odbijam da poverujem da se neće vratiti.

Još uvek smo u srcu grada, vreme je za noć i večernju zabavu kojom je London preplavljen.

Da morate posetiti Soho, veoma intenzivan i vibrantan deo grada.

Tamo možete sresti različitost u njenom punom sjaju i naravno dobro jesti, a i nazdravljati.

Ukoliko vam se ukaže prilika, obavezno idite u Soho House, za ulazak u njihov prostor potrebno je da budete član ili da znate nekog ko je član.

Ovo mesto posebno pominjem zbog mladih kreativaca jer je pored restorana i bara, mesto susreta/hab kreativnih ljudi, jedan od kriterijuma da budete član ili članica je upravo status umetnika ili radnika u kreativnoj industriji.

Trenutno Soho House ima svoje objekte na 27 lokacija i u 10 zemalja, od toga su dva u Sohu u Londonu.

Potaž od karfiola, koji uporno pokušavam da napravim i u topline svoga doma, jedan je od najboljih koje sam probala, kao i klub sendvič.

Prednosti ovog mesta su što ukoliko imate nekoga ko je član i petkom uveče ćete naći sto u centru grada bez rezervacije, a ponedeljkom svi članovi koji su mlađi od 30 godina imaju 50% popusta, što je za London i mesto popust Soho House ozbiljna ušteda.

Sećate se Džulije Roberts, koja upoznaje Hjua Granta u plavoj knjižari?

Gnušate se ili obožavate taj film?

Čini mi se da šta god da je odgovor, nekako svi koji provedu više od tri dana u Londonu završe u Noting Hilu (Notting Hill). I završite tamo, baš je lepo.

Sa pijacom na ulici, kafićima, odličnom kafom, vratima različitih boja i najboljim sladoledom u gradu.

Sladoledžinica Gelateria 3Bis Portobello, kao što je ime odaje, čuva i slavi italijanski sladoled. Pored toga što imaju najbolji ukus sladoleda od pistaća i čokolade na dno korneta sipaju istopljenu čokoladu i čine planetu Zemlju lepšim mestom za život.

Još malo ćemo se zadržati na savetima za ljubitelje ostvarenja na malim i velikim ekranima.

Za one koji toliko vole Mućke da će se zaputiti do Pekama i putovati barem 30 minuta od centra grada, predlažem da se zaustave na tom putu i uživaju u tradicionalnom engleskom doručku, onom koji smo spominjali na početku teksta.

Poslala bih vas u restoran The Gantry, blizu stanice Brockley, sa autentičnom tajnom baštom, ali Gugl me obaveštava da je i njih korona privremeno zatvorila.

Ostavljam ih u tekstu jer se nadam da će i oni kao i mnogi drugi mali i autentični biznisi uspeti da prebole sve posledice globalne pandemije. Ostavljam ih i kao opomenu za sve nas koji možemo da podržimo male biznise u svojoj zemlji.

Šta je engleski doručak?

Ogroman obrok idealan posle mamurluka ili za dan u kome znate da nećete jesti narednih 12 sati, nešto kao naš burek.

Šta ćete zateći na tanjiru ukoliko naručite engleski doručak? Slaninu, kobasice, jaja, crni puding, pečeni pasulj, paradajz, pečurke, tost i piće (kafu ili čaj).

Verujem da su vam svi ovi pojmovi poznati, osim crnog pudinga.

Polazim od sebe, ja nisam znala šta je crni puding. I probala sam ga. Ispred mene je sedela moja drugarica Korneli iz Južne Afrike.

Baš me podržavala da probam, a smatram je dobrom drugaricom. Probala sam. Tamne je boje, kao što mu ime kaže, suvkaste strukture i slan, a za mene je postao značajno manje atraktivno kada sam shvatila da je ukovana krv svinje.

Tu bih se zaustavila, ko želi da proba, podržavam. Ko ne želi, razumem.

Posvetimo se manje morbidnim receptima, a ponudi koja nažalost nedostaje u Beogradu.

London je grad velikih pijaca, marketa, na kojima može da se okusi svet.

Tri omiljena mesta za šetati, upoznati ljudi, družiti se i jesti su Portobelo Market (Portobello Road Market) – deo Noting Hila, Kemdn (Camden market) – ukoliko volite Ejmi Vajnhaus obavezna destinacija i Boro Market (Borough market) – tik uz London Bridž (London Bridge).

Koncept je sledećI – na malim tezgama jedete najbolju hranu iz svih delova sveta za pristojan novac, a okružuju vas najčešće i ulični svirači i energija grada.

Hranu možete jesti odmah tamo pripremljenu ili kupite vaše omiljene sireve, pršutu čak i ručno pravljenu ili staru odeću. U Portobelu jedite azijsku hranu i pogledajte ponudu starih stvari, nakita i naočara. U Kemdenu idite po dobar džez, sitnice i stvari koje prave lokalni umetnici i picu.

Dok Boro Market čuvajte za voće, povrće, sireve, najbolju kafu i sendvič sa govedinom. Realno i burger je baš dobar.

Za trgove/pijace/markete uputstvo je jednostavno – pratite dugačke redove i osluškujte britanski akcenat, lokalci koji rade u blizini znaju šta je dobro.

Vratimo se nacionalnoj kuhinji, ukoliko ste u Londonu duže od nedelju dana i nije hladno u tom periodu, jedan dan rezervišite za Brajton.

Za oko sat vremena i oko 1.000 RSD vozom ćete stići do grada u kom živi Nik Kejv i Fetboj Slim, do grada na obali, te ako mene pitate, engleskoj verziji Novog Sada.

Tamo jedite Fish and Chips, ne garantujem da je ukusniji, ali je zabavnije i jeftinije – obećavam. Jedan od mogućih restorana je Fish & Chips Brighton Pier, kao što mu ime nagoveštava, očekujte ribu, pomfrit, a iznenađenje je pire od graška.

Na kraju, završimo ovaj tekst, kao što najčešće završavaju dan u Londonu, u lokalnom pabu.

Ukoliko ste u blizini Trafalgar trga (Trafalgar Square) ili Nacionalne galerije, svratite do tipičnog tradicionalnog paba The Ship and Shovell (Brod i Lopata).

Ovaj pab vam preporučujem, jer sam radila u njemu, pa mogu da vam garantujem da je čist i pun lokalaca.

Takođe u ponudi ima ozbiljan i jedinstven izbor piva, koja ne pijem, pa ne bih mogla da elaboriram ukus i kvalitet.

Ali mi iskustvo govori da su ljudi srećni i zadovoljni napuštali objekat, bez ozbiljnih povreda kreditne kartice ili novčanika.

Za one kojima još uvek nije dosta Londona, pored paba je Raj (Heaven), jedan od najvećih gej barova na svetu u kom su svi ljudi koji ne mrze dobrodošli. Tamo ćete igrati toliko da će sutra i engleski doručak biti samo jedan obrok pristojne veličine.