Grad na dva kontinenta u kojem se smenjuju konzumerizam i glamur sa siromaštvom

„Nestajanje“ čuvene spisateljice krimića baš u Istanbulu nije uopšte čudno jer ulice ovog grada zavode na lutanje i istraživanje orjentalne lepote. Njih čuvaju mačke i krase tezge robe sa istoka, od nakita, ćilima, začina, voća, kao i mesta stopljena sa ambijentom, u kojima se može popiti tuski čaj, kafa i popušiti šiša. Miris aromatizovanog duvana iz nargila jednako opija i gradi atmosferu o kojoj se može čitati u knjigama.

Orijentalna Knez Mihajlova i Kapali čaršija

Međutim, kada se zađe van, u prometnije predele, posmatrača iz bajkovitog snoviđenja trgnu neokapitalističke reklame i brendirani butici, a Istiklal ulica postaje orijentalna Knez Mihajlova. Iako važi da je Turska nekada bila raj za pazarenje, posle korone cene su skočile. Ako vam za oko zapadne nešto izuzetno lepo, lepo ćete ga i „iskeširati“.

Poslednjih meseci Turska obara sopstvene neslavne rekorde u inflaciji. Prema podacima turskog statističkog instituta, godišnja stopa inflacije u junu je iznosila 78,62 procenta, što je rekord u poslednjih četvrt veka. Mesečni rast potrošačkih cena je iznosio 4,95 posto. Cene prevoza skočile su u junu za 123,37 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok su hrana i bezalkoholna pića poskupeli za 93,93 procenta. Vlada je zato nedavno odluučila da poveća minimalne plate, ali povećanje svakako ne može da prati inflaciju.

U istanbulskom vazduhu naizmenično se smenjuju konzumerizam i glamur izloga zapadno-prodajnih lanaca sa siromaštvom, ali i bogatstvom duha istoka. Opčinjeni turisti ne znaju u šta pre da upru pogled dok ih lokalni prodavci sa entuzijazmom presreću da po svaku cenu predstave svoj domaći proizvod, koji, ruku na srce, jeste jedinstven i autentično vezan za to mesto.

Ulični muzičari bez pardona zahtevaju bakšiš za izvedbu, a hrana je nešto što će vas na svakom koraku mamiti – tezge sa kukuruzom, kestenjem i glavna atrakcija – uznemirujuće bučne sladoleddžije koje zbavaljaju decu servirajući im sladoled dugačim štapovima.

Dodir kapitalizma nije poštedeo ni Kapali čaršiju, ipak njena srž suštinski je netaknuta. Oko četiri hiljade prodavnica smešteno je u „Grand Bazaru“, koji ima 26 ulaznih kapija. Glavna ulica razvodi i spaja ostale, poput lavirinta, ali, prema rečima jednog meštana sa kojim smo tamo razgovarali, to nije problem, jer ako se unutra izgubiš, uvek možeš naći put nazad u glavnu ulicu koja sve preseca. Neverovatan je zvanični podatak da ovaj bazar dnevno poseti više od 250 hiljada ljudi.

– Ovo je jedinstveno mesto u Istanbulu. Kada se nađeš unutra, imaš utisak da si u starom orijentu. Sećam se, dok sam bio dete, ovde se prodavalo toliko veličanstvene robe sa istoka. Sada proizvodi dolaze i iz drugih zemalja. Vreme se promenilo, ali je Kapali čaršija ostala simbol mnogih stvari, ne samo istorijskih, političkih i društvenih. Uspomena koja mi se vraća je trgovina bez potpisivanja papira, jer je ljude vezivalo poverenje. Izgovorena reč je morala da se održi. Danas trgovci ne funkcionštu tako, a i mušterije su se promenile. Nekada su bogati Evropljani dolazili da pazare luksuzne stvari, dragoceno kamenje, tepihe… Ipak ovo mesto i dalje čini identitet Istanbula i treba sačuvati njegovu osobenost – ispričao je meštanin Halil za Danas.

Poseban grad i pri izlasku i pri zalasku sunca

Na svakom koraku Starog grada nalaze se stilski raznovrsni spomenici, od egipatskih do nemačkih poklona, koji pričaju priče iz istorije. Istorijski, politički, društveno, ali i arhitektonski i umetnički, još jedan simbol Istanbula, Konstatinopolja, ili Carigrada, je Aja Sofija – sveta (božanska) mudrost, monumentalna religijska građevina koja spaja istočnu i zapadnu civilizaciju, a čiji je svod građen da oličava univerzum.

Topkapi-saraj, dom turskih sultana, veličanstvena je palata čiji obilazak zahteva vreme, poznavanje istorije i posvećenost. Deo palate bio je i dom janičara koji su tamo strogo vaspitavani. Biljke i drveće koje tu rastu doneseni su iz celog sveta, te se mogu osetiti i mirisi Balkana, no, palatu krasi i dosta endemskih vrsta. A pošto turizam zahteva svoje senzacije, pomodni posetioci dugo čekaju u redu kako bi se slikali obučeni kao Sulejman Veličanstveni i Hurem u Topkapi palati.

Za ljubitelje savremenog iskustva tu je vožnja brodom koja podiže adrenalin i pruža veličanstven pogled na Ortokaj džamiju, koja je verovatno jedna od najelegantnijih džamija u istoriji otomanske arhitekture. Delo je jermenske porodice Balyan, rađeno u baroknom stilu, po narudžbini sultana.

Iznad se nalazi Bosforski most koji spaja evropski i azijski deo grada, danas poznat i kao Most mučenika, jer je 15. jula 2016. na njemu poginulo više od 250 ljudi, u sukobu sa FETO organizacijom. Nedaleko odatle nalazi se i Muzej posvećen sećanju na njih. Na memorijalnom tlu zasađeno drveće simboliše poginule, a u enterijeru muzeja to čini instalacija sa obućom žrtava, feniksima na tavanici… Kao zaseban deo, kritika i istorijski podsetnik postavljen je i odeljak posvećen žrtvama kolonijalizma.

Istanbul noću je nešto posebno, ali takav je i ujutru i prilikom zalaska sunca, pa prosečan posmatrač ne mora da bude poznata krimi spisateljica sa vidnom maštom da bi ga grad na sedam brda osvojio. To čini priroda i arhitektura od vajkada znamenitog mesta atmoferom istoka koja isijava, uprkos blještavilu neonskih reklama na komercijalnim mestima.