Grad pola građen, pola klesan: Jordan/Petra (2)

„Skoro da hodate podzemljem“, napisao je istraživač Burhart, koji je grad približio savremenoj civilizaciji. Karavani su ovde nekad dolazili iz unutrašnjosti Arabije s tovarima míra i tamjana, svilom sa istoka, abonosom i slonovačom sa juga.

Od pustinjskog naroda, Nabatejci su se pretvorili u trgovački i njihova civilizacija dostigla je vrhunac između prvog veka pre naše ere i prvog veka naše ere. Petra koju danas vidimo potiče iz tog perioda. Rimljani su je takvu nasledili, ali je i napustili, kada su otvorili morske trgovačke puteve.

Petra je grad „pola građen, a pola isklesan“ (Unesko). Upravo su građevine isklesane u crvenom peščaru one koje Petru čine prepoznatljivo lepom. Zamislite koliko je estetike i veštine bilo potrebno da se u crvenom i roze peščaru isklešu elegantne fasade mauzoleja i hramova? Posebno zaštitnog znaka grada – mauzoleja elegantnih stubova i skulptura, danas poznatog kao Hazna („Trezor“), usled verovanja da je u njemu sakriveno blago nabatejskih kraljeva. Mauzolej čija lepota hipnotiše posetioce istog trenutka, kada ih iz polumraka prilaznog kanjona zapljusne svetlost Petre.

Ima još isklesanih kraljevskih grobova, nazvanih po nekom obeležju na fasadi, a u centralnom delu nekadašnjeg grada u stenu je urezan i amfiteatar sa osam hiljada mesta. Zub vremena ostavio je traga na nekoliko sagrađenih hramova, stopljenih sa okolnim crvenim peščarom. Nema ostataka zgrada za stanovanje – nestale su kada su zadnji stanovnici prepustili Petru pustinji i istoriji. (Kraj)