Kad se iz stare prestonice Gvatemale, Antigve, izađe na prostranu visoravan planinskog venca Sijera Madre, pejsaž preuzimaju vulkani i jezero između njih, Lago Atitlan.
Jezero je jedno od najlepših na svetu, slažu se u mišljenju i obični putnici i oni, kojima je laskavo opisivanje bilo profesija, kao što je Oldos Haksli.
Na nadmorskoj visini od hiljadu i po metara, nije najveće, ali je najdublje jezero u Centralnoj Americi.
Nastalo je kao kaldera davno ugašenog vulkana, u kojoj su iznikla dva nova vulkana, svaki od po tri hiljade metara, i jedan po strani, nešto malo viši.
Oni pružaju poetski okvir jezeru, kao i nekoliko gradova sa imenima svetaca, podignutih na nanosima koje su spirale bujice sa obala.
Kolorit okruženju daju stanovnici – jezero i okolina su postojbina Maja; u Gvatemali ih ima u dvadeset i jednom plemenu; oko jezera su plemena Cutuhil i Kaćikel.
Kratka vožnja čamcem vodi do sela San Huan La Laguna, pribijenog između obale i brda koje oblikom podseća na glavu majanskog ratnika, a tako se i zove.
Selo živi od gajenja kukuruza, pravljenja raznobojnih tkanina i naivnog slikarstva.
Nisu potrebni ni modeli ni motivi – rukotvorine se vide na odeći lokalnog stanovništva, a slike su murali na seoskim zgradama.
Iako katoličko, majansko stanovništvo podeljeno je u „bratstva“ (cofradias), od kojih svako ima svog sveca.
U ovom selu, svetac-zaštitnik se zove Mešimon (Maximon) i nije klasičan, nego ima odlike katoličkih svetaca, konkvistadorskog vođe Pedra de Alvarada i majanskih predaka. Još nešto – on je obučen u kaput, ima šešir, naočare i – cigaru u ruci.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.