Foto: Branko VasiljevićKult „mešovitih“ svetaca je nastao posle španskih osvajanja i oni su udomljeni ili u posebnim hramovima ili u kućama članova bratstva, gde se dolazi na poklonjenje s darovima u obliku novca, pića ili duvana.
Kolorit sela oko jezera Atitlan prevazilazi jedan gradić, malo dalje u brdima, Ćićikastenango.
Ime su mu dali meksički pratioci Pedra de Alvarada, početkom šesnaestog veka, i znači „Grad u koprivama“, a lokalni stanovnici koji pripadaju plemenu Ćiće skraćeno ga zovu Ćići.
Tkanine koje ručno tkaju Majanke nemaju premca po raznovrsnosti boja.
Kada se s obližnjih brda četvrtkom i nedeljom spuste u grad na pijacu, najbogatiju u Centralnoj Americi, onda je to za posetioca iz daleka, kao što je bio ovaj autor, praznik za oči.
Ne samo zbog odeće koju nose, nego i onoga što prodaju.
Pored tkanina, na tezgama su i šarene replike ratničkih i kultnih maski starih Maja, glinene skulpture ratnika i drvene figurine svetaca, lutke i još puno toga.
Zelena pijaca je kao skinuta sa Brojgelovih slika, samo još slikovitija.
Crkvu San Tomas u Ćićikastenangu dele i katolički i tradicionalni vernici.
Ona je podignuta na temeljima starog majanskog hrama, preko čijih sačuvanih stepenica se ulazi u crkvu.
Na stepenicama se prodaje cveće, a majanski sveštenici izvode svoje rituale paljenjem mirišljavih štapića i sveća.
U skromnoj unutrašnjosti crkve, gore raznobojne sveće – crvene za ljubav, žute za dobru žetvu, bele za zdravlje. Maje sklonost ka simbolici boja iskazuju i na obližnjem groblju, na kome su grobnice obojene u žive boje: žute za starije, bele za očeve, tirkizne za majke… A od groblja do centra vodi ulica znamenitog imena – Prva avenida… i poslednja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
