Harkov (3): Procvat u novom milenijumu

Ubrzani razvoj grada je počeo dolaskom prvih inostranih investicija od kojih su sredinom sedamdesetih bili francuski Alkatel i 1997. čuveni Mekdonalds.

Procvat je doživeo u drugoj polovini prvog desetleća novog milenijuma, da bi 2012. godine na novom stadionu FK Metalist bile igrane utakmice evropskog šampionata u fudbalu Euro 2012, a u gradu je izgrađeno nekoliko novih hotela po najvećim evropskim standardima.

Kurioziteta radi, na starom stadionu ovog kluba u okviru evropskog Kupa kupova, banjalučki Borac je 5. oktobra 1988. igrao sa istoimenim harkovskim klubom, i – izgubio u dosta čudnoj utakmici koju je završio sa devet igrača….

Interesantan podatak je da je centralni trg u Harkovu drugi po veličini u svetu, odmah iza kineskog Tjenanmena, a veći od Crvenog trga u Moskvi.

Do problema koji su počeli aneksijom Krima i vojnih dejstava u Donbasu nosio je ime Deržinskog, a od 2014. godine se naziva Plošćad (trg) slobode.

U starom istorijskom jezgru Harkova sačuvano je nekoliko crkava, staro pozorište lutaka, nekoliko muzeja…

Izgrađen je novi operni teatar u kome smo gledali uglavnom baletske prestave.

Danas je to moderan grad, koji ovih dana preživljava teške dane u iščekivanju razrešenja rusko-ukrajinske krize.

Osnovni problem današnjih odnosa dve bratske republike i velike države je sporazum koji su potpisali predsednici Rusije i Ukrajine na svom susretu u Harkovu 21. aprila 2010, koji je tada predstavljao zajednički odgovor na izazove svetske finansijske krize i odbijanje Rusije da Ukrajina uđe u sistem NATO, koji je nastavio da se širi na istok uprkos dogovoru Regana i Gorbačova sa kraja osamdesetih prošlog veka da se to neće dogoditi.

Ali se to, nažalost, ipak dogodilo.