Indija: Zapadnjaci u jednom ašramu

U toj, gotovo iskonskoj, tišini povremeno se čuje samo cvrkut ptica ii reski zvuk gonga – sve ostalo ispunjava mir onaj, iskonski.

Bez reči, u tišini prolazimo spoljašnjim delom ograde; između poneke pukotine vidim vernike odevene u belu jednostavnu odeću.

Svi sede u ‘lotos položaju’ sklopljenih kapaka; samo im se usne pokreću u bezglasno izgovorenim rečima.

Vodič je ispred vrata našeg autobusa sa ostalim saputnicima kojima priča da u indijskim ašramima ima najviše – zapadnjaka:

„Najčešće dolaze da ostanu nekoliko meseci – a zadrže se i po nekoliko godina. Mnogi ostaju zauvek u neprestanom traganju…Uđite, moram pokušati da vam u kratkim crtama objasnim suštinu naše vere ili filozofije…“ rekao je gospodin Parančpa, i kad smo krenuli nastavio:

„Svaki čovek na planeti se rodi, živi svoj život, (sretno-nesretno-dobro-loše) potom umire, ponovo rađa… To je neprekidan proces. A, duša, šta se sa njom dešava, pitate?

Kad posle dugog ili kraćeg vremena dostigne nivo da kontroliše sopstvenu svest i – kad prestane da se useljava (inkarnira) u nečije telo – duša ostaje u kosmosu – sa ciljem da dostigne nirvanu, odnosno, vrhunsko blaženstvo… a znate li koliko joj je potrebno vremena? Milenijum zemaljskih godina!

Iza teorije da čovek može da se sjedini sa kosmosom – stoje dva velika osnivača religije. Buda i Mahavira.

Rezultate tih eksperimenata prenosili su svojim učenicima – i tako iza sebe ostavili – budizam, odnosno džainizam.

Međutim – obe vere su odavno potisnute tako da je danas osnovna vera Indusa – hindu.