Iran (2): Biseri islamske umetnosti

Način na koji je projektovana pruža mogućnost da se u njenoj lepoti uživa sa svakog mesta na trgu.

Ulazni ajvan sa dva tanka minareta obložen je sedmobojnim glaziranim pločicama i ukrasima u obliku pčelinjeg saća (mukarne).

Kupola iznad prostorije za molitvu, visoka pedeset metara, iznutra i spolja pokrivena je pločicama pretežno tirkizne boje, sa beskonačnim nizovima arabeski.

Manja, ali raskošnija, džamija šeika Lotfolaha, delo Bahaija, na istočnoj je strani. Ona je bila privatna bogomolja (bez minareta) šaha, njegove porodice i harema.

Na spoljnoj površini kupole preovlađuje krem boja. Svod kupole je možda najlepši u islamskoj umetnosti – izveden je u mreži limuna, sa centrom ukrašenim stilizovanim paunom.

Dvorski kaligraf Ali Reza Abasi izradio je versku kaligrafiju. Ukrasi su sa zidova i kupole preneti su na persijske tepihe, čiju je izradu podsticao šah Abas.

Džamija šeika Lotfolaha je podzemnim hodnikom bila povezana sa šahovom palatom Ali Kapi („Sveta kapija“) na suprotnoj strani trga, kako bi se sačuvala privatnost harema i bezbednost šaha.

Za razliku od džamija, u kojima nije dozvoljena predstava ljudskih likova, u palati se mogu videti vitke ženske figure, delo čuvenog slikara i minijaturiste Reze Abasija.

S terase na vrhu šestospratnog paviljona šah je posmatrao dešavanja na trgu.

Jedanput nedeljno Mejdan je bio otvoren isključivo za žene, dok su muškarci trgovali u Velikom bazaru, čiji je ulazni portal na severnoj strani trga.

Abas Veliki je bio podozriv prema okruženju, a posebno prema svojim sinovima.

Da bi se osigurao od mogućih zavera, osudio ih je na neobičnu kaznu – zatvorio ih je u harem…