Japan (2): Neobični izumi u Kjotu

„Spavaća soba“ na prvi pogled me je podsetila na prevrnut frižider bez vrata.

U svakom pogledu neobičan prostor sa krevetom, prostirkom, jastukom i pokrivačem, a sve zaklonjeno tankom zavesicom.

Gost najmanje sobe koju sam videla, u dnu kreveta ima mali TV, radio i telefon sa slušalicama.

Sa suprotne strane nalazi se kupatilo, sa veš mašinom i zajedničkom kuhinjom.

Noć provedena ovde košta 36$ (bez hrane)! U Tokiju ovakvih „hotela“ koje popularno nazivaju rijokan ima na svakom ćošku i različitih kategorija.

Pored tradicionalnog tipa, u poslednje vreme pojavili su se ultramoderni kapsula-hoteli.

Masa japanskih turista plaća 70$ da u njima provede samo jednu noć!

Japanci su oniži rastom, žene su im nežne i krhke – ljubazni su i simpatični. Posebnu ljupkost predstavlja njihov način čuđenja! Japansko „jooo“ – odgovara našem „juuu“!

Blago naglašeno – svoje čuđenje izražavaju i za najbizarnije stvari: „Odakle ste?“ „Iz Srbije.“ „Jooo!“. Tu podužu reč upotrebljavaju i ako ih ponudite čajem, pozovete u šetnju, ili im kažete – idem na pijacu, u hram, u Diznilend, na Mars…

Ovo bi bila samo jedna od njihovih šarmantnih osobenosti – deo njihovog vaspitanja, manir i odnos sa drugim. Ukoliko vas Japanac pozove da ga posetite – to je izuzetna počast.

Naša vodičkinja Milica nam je pričala kako je to doživela od svoje japanske koleginice Ašiko. Prihvatila je poziv, kupila cveće, kolače za baku i pošla.

Kad je pozvonila, svi su izašli da je dočekaju. Ašiko, njen muž, baka i deca. Milica se izula, ušla, klekla i sela na svoja stopala. Potom ju je Ašiko upitala:

„Hoćeš li da se okupaš?“. (Pročitati poglavlje „Kupanje po hijerarhiji!) Milica je zahvalila i sačekala da domaćica dovrši ručak koji se pripremao na licu mesta. Sastojao se od obarenog i pohovanog povrća, kuvanih račića, riblje ikre, algi, pirinča, i neizbežni suši – filet od presne ribe i voće za dezert. Pošto su posle popričali, Milica je krenula i opet su svi izašli da je isprate.