Pored nas je grupa đaka koji hrle ka stablu širokolisnog drveta da u koru njegovog stabla ostave papirić sa porukom za dobre duhove: „Od danas, za obilaske moramo koristiti podzemnu železnicu. Više od pola stanovnika Tokija cirkuliše ispod, a manje od toga – iznad zemlje!“ kaže Juko.
Ulazimo u vagone boje srebra – i na tom mestu doživljavam prvo iznenađenje.
Zbog gužve na ulicama i problemu parkiranja, Japanci se opredeljuju za metro koji besprekorno funkcioniše.
Evo kako: ujutru i uveče, kada masa ljudi, za tili čas popuni sve kupee, uvek ima prekobrojnih, i vrata ne mogu da se zatvore.
Tog časa dolaze ljudi u uniformi i samo sa jednim pokretom, višak putnika gurnu u kupe, tako voz uvek kreće na vreme; rekoše da se njihovo radno mesto naziva: „Gurač putnika u metro stanici!“
U Japanu možete kupiti automobil – samo ako podnesete dokaz da posedujete garažu (ispred jedne zgrade ugledah metalnu konstrukciju podeljenu na četiri dela; dve gore i dve dole.
Garažni prostor; pitam: kako može izaći ‘onaj gore, pored onog dole’? Može, pomoću daljinskog, pa Japan je ovo! Svaki od četvoro vlasnika može da izveze svoj auto podizanjem, spuštanjem – i sve to besprekorno…
Za vreme boravka u Japanu niko nas nije opomenuo da čuvamo novčanike; u prilog tome Juko nam priča slučaj stare Japanke koja je u vozu zaboravila tašnu sa 100 hiljada dolara.
Čovek koji je poslednji izašao, predao ju je vozaču, a ovaj čuvaru i tog dana tašna je stigla do vlasnice!
Ta vrsta kriminala je nepoznata u ovoj zemlji.
Spokojni i opušteni šetamo i razgledamo tokijske ulice skverove, trgove, ako se ne zanemari jedna ‘malenkost’ – izgubiti se, što je pogubno ukoliko nemate vizitkartu hotela, ili plan grada koji mora biti na japanskom jeziku!
Zato što svi autobusi-lokalci imaju broj i ime pravca, al’ ispisano na japanskom!
Vozač govori japanski, ukoliko se obratite bilo kom putniku na bilo kom jeziku, odgovor će uvek biti – na japanskom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.