Japan (5): Potraga za razglednicama

Napolju nas dočekuje kišica i masa tokijskih šetača.

Blistav od bezbrojnih reklama, sa nadvožnjacima, Kolovoznom „petljom“, pešačkim i biciklističkim stazama, uz zaglušujuću buku motora i urnebesne muzike – Tokio ključa!

Prilika je da kupimo razglednice, pa odlazimo u pešačku zonu: dočekuju nas blještavo-osvetljene ulice pune radnji sa raznom robom, uz njih su restorani sa japanskom hranom, izlog sa patikama, televizori i „presretači“ za barove.

Zaustavljamo nekoliko mladih, i pitamo za razglednice.

Vrte glavom, smiču ramenima.

Uporni smo, oni još više!

Nijednu englesku reč da prozbore, a na sve strane odjekuju američki i britanski hitovi uz koje svi: pešaci, prolaznici, prodavci i kupci, pevaju i izgovaraju reči pesme.

A nama niko da objasni gde da kupimo… najzad se pojavi devojka s crvenim kišobranom i blagim osmehom.

Neprimetno klimnu glavom i povede nas spletom uzanih uličica, do radnje na spratu gde se zaustavi i pobedonosno nam pokaza – čestitke za bebe.

Odustajemo od razglednica, vraćamo se i zastajemo na Šibuja trgu.

Kiša prestade, dok se okupane palate gizdavo ogledaju u vlažnom asfaltu.