Juma: Vetar i neobično drvo

Taj film me je nosio i dosta pomogao u nekim mojim odlukama životnim, da se otisnem u uzburkane i nemirne, nepredvidljive preduzetničke vode… Izbor komande, lojalnost, obuka, trening, fokus, cilj. Gledao sam ga još nekoliko puta, a posebno kada sam osetio da mi treba vetar u jedra moje male firme.

Tako sam, pre mnogo godina, zamolio svog svog kuma koji je sa svojim gimnazijskim drugovima planirao sredinom devedesetih putovanje onim čuvenim američkim pravcem „Ruta 66“, da u povratku ili odlasku, prođe i onom pustinjom u Nevadi u kojoj je sniman deo filma Wind, onaj koji je po meni ključni, ne samo za film već i za moj doživljaj fokusa i cilja koji sam pred sebe postavio.

Nedavno sam, sređujući kutije sa svojim sveskama i nekim zapisima našao i ovu poveću razglednicu sa Džošua drvetom (Joshua tree) na kome je sitnim rukopisom bilo napisano sledeće:

E moj kume,

Zbog tebe smo napustili plan prolaska rutom 66 ali smo zbog tvoje želje da prođemo pustinjom Nevade krenuli na put iz Rinoa u Nevadi do Yume (jeste one iz filma u 3,10 za Yumu) u Arizoni.

Taj pravac inače ide kroz tri pustinje: Nevadu, Mohave i Arizonu.

Prav put. Na svakih 100 km benzinska pumpa. Sunce peče nigde lada nema.

U Mohave pustinji počinje da se pojavljuje čudno drvo. Sa nama je putovao i pravi Amerakanac, Georg ili Đorđe po naški. U jednom trenutku, prolazeći pored ovog drveta sa slike upitao: volite li U2?

Kad je video da ne kapiramo otkud sad pa to pitanje, nasmejao se, onako lep, jednim ružnim osmehom i dodao: Niste čuli za pesmu Joshua tree? Iz istoimenog albuma. Mi i dalje ne kapiramo…

Opet onaj osmeh. Glupo da mu kažemo da se ne smeje. On nastavlja: Bono i U two… Mi u glas – aaaaaaaaa… Slabi ste, deco… Nastavlja George. Slabi… kad jedan Amer treba da vam priča o evropskoj muzici… I tad se nije nasmejao. A mi smo se postideli. Pokušavao sam da se iščupam iz situacije: pa nikad nismo videli drvo. A album je, bar meni, promakao.

George u srpskom narodu poznat kao Đorđe se samo nasmejao. Meni se učinilo, tad već jednim lepim osmehom.

Ovo je, na razglednici, Joshua tree… Pa uzmi album U2 i poslušaj…

Zanemarujući fakt da nisam slušao pomenuti album planetarno poznate grupe U2 i njihovog harizmatičnog frontmena Bonoa, ovo podsećanje na film Vetar, i one kadrove snimljene u pustinjama Nevade zaslužuje da o njemu ostavim belešku. A ova razglednica poslata iz Jume sa drvetom Džošua iz Mohave pustinje, ide u policu moje sobe u roditeljskoj kući, sa kutijom na kojoj stoji dopisano – Joshua tree…