Kako na jezeru Titikaka razlikuju oženjene od momaka za ženidbu

Oboje su potomci drevnih Inka, najstarijeg naroda na ovim prostorima.

Ostvarenje mog sna – jezero Titikaka – konačno sam uspela da stignem na jedino plovno jezero na svetu koje leži na visini od 4.000 metara nadmorske visine.

Žene sa ostrva nose ogrtač i suknje, muškarci šešire (beli ako je momak za ženidbu ili crveni znak da je momak oženjen!)

Vrhovi Anda ogledaju se u vodi, obale jezera su pune šaša i trske, a kad se alge nakupe na dnu, nastaje čvrsta masa koja pluta.

Ubrzo, na njenoj površini nikne trava – i eto novog ostrva! Muškarci nose vunene kape i pončo ogrtače, a žene stoje iza – u njihovoj senci.

Pojavi se poglavica i zemljanim bokalom zahvata jezersku vodu, potom zastane ispred nas i svakog pljusne vodom po licu uz reči:

„Sveta voda jezera je blagoslov Boga Sunca!“

Sa pričom u uhu i mokrom odećom na telu ubrzo smo napustili ‘slamnato’ ostrvo sa bistrom vodom prelepog jezera Titikaka.

Stižemo u prestonicu, La Paz, koji nas dočeka bleštav i raskošno lep sa bezbroj trgova punih ljudi i belih ‘paloma’ (golubova).

Uveče, u hotelskoj sobi već se pakujem jer ujutru napuštamo Boliviju.

Na posebno mesto, da se ne ošteti, stavljam komad tankog bambusovog drveta sa ispisanim rečima na kečua jeziku: koje glase: „Ja, Manko Kapak, kralj Inka i svetog jezera Titikaka – potvrđujem da je ova žena – poprskana svetom vodom Sunca za Večni život!“