„Nikada nisam video nešto čudesnije na svetu od Angkor Vata“, napisao je engleski književnik Somerset Mom, zadivljen ovim najraskošnijim i najvećim religioznim kompleksom ikada sagrađenim.
Ne zna se ime njegovog arhitekte, pa je najbolje pribeći legendi da ga je za jednu noć zgradio nebeski arhitekta.
Kada je približen evropskoj kulturi, u drugoj polovini devetnaestog veka, mogao se uporediti sa najvećim dostignućima njene arhitekture.
Izgrađen je od sivog peščara za vreme kmerskog kralja Surjavarmana II, u prvoj polovini dvanaestog veka, kao mauzolej i hinduistički hram, u skladu sa kraljevom željom da bude inkarnacija boga Višne.
On je zemaljska predstava nebeske planine Meru, panteona hindu božanstava.
Kanal, koji ga okružuje i odseca od tropske džungle, simbolički predstavlja okean, tri platforme hrama su planinski lanci, a pet kula centralnog svetilišta vrhovi planine Meru. Uobličava oba aspekt kmerske arhitekture, „hram-planine“ i hram sa platformama.
Nekoliko decenija posle kraljeve smrti, s novim vladarem, državna religija postao je budizam.
U centralno svetilište Ankgor Vata uneti su kipovi Bude, ali hram je, arhitektonski i umetnički, sačuvao hindu obeležja.
Tačna je opaska francuskog književnika Pola Klodela da iz daljine hram podseća na nekoliko ananasa.
Da bih dobio prava predstava, prešao sa kanal širok dve stotine metara, prošao kroz ulaznu kulu (gopura) na dugom zidu sa kolonadama, pa onda nastavio do centralnog ulaza trista pedeset metara dugim popločanim nasipom, oivičenim zidom koji predstavlja mitsku zmiju (Naga)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
