Kanarska ostrva (1): Bašta nade na Atlantiku

Tamni oblaci progutaše dan kad zaronismo u duboke vode Atlantika. Svu noć naš brod se borio sa talasima, škripao, propinjao, cvileo i tek pred zoru se umirio. Sutradan u podne, dugačkim otegnutim piskom oglasi da je kopno na vidiku.

Kroz plavičastu izmaglicu pomaljale su se tamne stene. Ispred nas je Tenerife, ostrvo Kanarskog arhipelaga.

Ukupno ih je sedam i svako od njih se značajno razlikuje. Zajedničko im je vulkansko poreklo, klima sa večitim prolećem i duge plaže sa sitnim, gotovo, tamnim peskom.

Uslovi za kupanje su idealni tokom cele godine.

Iznenađujuće je da su visoke planine pokrivene snegom veoma blizu plaža što predstavlja dodatnu privlačnost.

Na ostrvima Las Palmas i Gran Kanaria ponekad pada kiša, na Fuerteventuri i Lancerotu je uvek suvo sa pravim pustinjskim predelima. Kiša na njima ne pada godinama…

Rimljani ovaj arhipelag nazivaju Srećnim ostrvima i Baštom nade. Pod imenom Las Kanjadas tu je i je jedan od najvećih kratera na svetu.

Poslednja erupcija dogodila se 1909. godine na ostrvu Tenerife blizu sela Santjago na planini Piko de Teide.

Kanarska ostrva su postala deo španske kraljevine 1496 godine i brodovi Kristofera Kolumba zaustavljali su se u njihovim lukama na dugom putu za Novi svet…

Uz dugački pisak naš brod „Melodi“ menja pravac i najavljuje pristajanje u luku Santa Kruz de Tenerife – glavni grad Kanarskih ostrva.

Santa Kruz je bio univerzitetski, a ujedno i centar religijskog učenja. Pun je turista, radoznalaca i posetilaca koji sa svih strana hrle u ovaj grad.