Kina (1): Sećanje na istorijski susret

Tragična događanja na Istoku Evrope imaju teške globalne posledice, baš kao, ali sa pozitivnim predznakom, rukovanje „preko Tihog okeana“ Niksona i kineskog premijera Džou Enlaja na aerodromu u Pekingu.

Simbolično je okončalo 23 godina napetosti i počelo odmrzavanje odnosa između kapitalističke supersile i najmnogoljudnije zemlje u razvoju pod vladajućom marksističkom strankom.

Predsednik Nikson je tokom boravka u Pekingu odseo u državnoj gostinskoj rezidenciji Diaojutai, u Hajdianu, na severozapadu gradskog jezgra Pekinga.

Diaojutai je premijerni kompleks za odmor i razonodu u garden stilu sa pet zvezdica, oaza zelenila i spokojstva. Mesto je tim živopisnije jer je usred Trećeg saobraćajnog prstena, „čuvenog“ po zakrčenjima u vreme odlaska i povratka sa posla žitelja 22 milionskog kineskog glavnog grada.

Sam Hajdian je druga najnastanjenija oblast u Pekingu, sa preko 3,2 miliona stanovnika.

Posle striktne kontrole kroči se u prostrani park sa besprekorno održavanim travnjacima i raskošnim drvećem među kojim je najčuvenije ginko, prelepo sa svojim žutim lišćem u jesen.

Put kroz istorijski hotelski i gostinski kompleks od 16 vila i dva stara arhitektonska zdanja vodi pored niza rukavaca lepog jezera koje prekoračuju stilizovani mostovi.

Još pre više od 800 godina je Diaojutai bio kraj za odmor kineskih careva pa je nazivan „Imperatorski Diaojutaj“.

Različite vile i starinski arhitekturni kompleksi sa ukupno 204 sobe su smešteni oko centralnog dela jezera Jujuantan.

U Državnoj gostinskoj kući Diaojutai ne postoje vile sa oznakama 1 i 13. Svaka vila je različita po stilu, no oni koji su ih sve videli kažu da se arhitektonski dobro uklapaju.

Starinski arhitektonski kompleks je u suštini ostao isti kao i u nekadašnjim vremenima.