Foto: Branko VasiljevićU slikovitom podnožju planine car Ćin Ši Huang, u trećem veku pre naše ere, sagradio je podzemni mauzolej, još uvek netaknut. Otkopana je, slučajno, armija od šest hiljada terakota ratnika u prirodnoj veličini, koji čuvaju cara od zla na onom svetu. U istom okruženju je banja Huaćing, mesto ljubavi cara i princeze. Na toplim izvorima, car je podigao palatu, nekoliko kupatila i amfiteatar za muzučke spektakle (rodno mesto kineske opere).
O čuvenoj ljubavi govori nešto podataka, legende i „Pesma o večnoj tuzi“ njihovog savremenika, Bai Čujia.
Princeza Jang bila je lepotica, udata za carevog sina. Iz depresije, posle smrti glavne supruge, snaha je cara – svedoči Mizoguči – otrgla muzikom i prerušenim posetama mestima običnog života.
Zaljubljeni car je sina oženio drugom devojkom, a princezu uzeo za glavnu konkubinu, sa titulom Guifei. Ona je na dvor dovela svoje rođake, koji su iskoristili stečeni položaj da se obogate. Dok su ljubavnici uživali u termalnim izvorima, izbila je pobuna, jedna od najkrvavijih u istoriji Kine, koja je odnela preko trideset miliona života.
Car je izbegao, a na putu su ga savetnici ubedili da se reši kobne porodice. Carski evnuh je zadavio Glavnu konkubinu; njen grob sačuvan je do danas.
U banji Huaćing je skulptura Jang Guifei od belog mermera.
Tople izvore posećivali su i carevi iz kasnijih dinastija, kao i čuvena Ćisi, carica-udovica, zli duh Zabranjenog grada u Pekingu. U banji je Čang Kaj Šek, najmoćniji čovek Kine pre komunističke revolucije, otet i primoran da sarađuje sa Maovom armijom protiv japanske agresije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
