London: Istorija, mit i spektakl

Pada u oči koliko su brzo u Londonu mit i spektakl zamenili normalne istorijske doživljaje.

U gradskim muzejima na evropskom kontinentu, što se tiče tog razdoblja, vlada tišina i smirenost.

Vide se fotografije, sivo-crne makete nekog teško ranjenog grada, nekoliko nagorelih predmeta, i to je, obično, sve.

U Londonu nema ništa od svega toga.

Trenutno je u Britaniji najveća atrakcija Ratno iskustvo (War Experience) „realističko iskustvo – platite nekoliko funti i možete hodati kroz ulicu za vreme rata, čuti ratne vesti i sedeti u protivavionskom skloništu iz bajke uz zavijanje sirena i tutnjavu nemačkih bombardera.

Vrhunac su lažne ruševine nekog bloka kuća, s bleskovima protivavionske odbrane, tu i tamo razbacani udovi i tužan žubor vode i oštećenog vodovoda.

„Jolly good!“ uzvikuju učenici kraj mene.

London je u leto 1940. godine bio najveća metropola na svetu.

Grad je imao je više od 8 miliona stanovnika. (Njujork je bio drugi po redu, s gotovo 7 miliona).

U njemu je živeo svaki peti Britanac.

Tu su se sticali svi tokovi Britanske imperije.

A kad je Hitler odustao od planova za invaziju, London je bio najčešći cilj nemačkog bombardovanja.

Nemci su otpočeli Blickrig manje-više iz frustracije, bez jasnog planiranja, kao neki nastavak Bitke za Veliku Britaniju.

Tokom prve polovine leta bili su usredsređeni na ovladavanje britanskim vazdušnim prostorima, bila je to kao neka vrsta pripreme za moguće iskrcavanje.

Njihova bombardovanja bila su uglavnom ograničena na aerodrome i druge vojne objekte. Manje-više slučajno, nekoliko štuka je 24. oktobra bacilo prve bombe na centar Londona.

Čerčil je u tome video svoju šansu: „u znak osvete“ je 80 bombardera RAF-a napalo Berlin.

Hitler se razbesneo.

Posle toga je oko 600 nemačkih bombardera dve nedelje uništavalo engleske gradove, fabrike, aerodrome.

Zatim, 7. septembra u 5 sati po podne, počeo je prvi veliki napad na London.

Glavni cilj su bile luke, ali i stambena naselja su bila teško pogođena, naročito Ist End.

Poginulo je 300 muškaraca, žena i dece. Sledećeg jutra Čerčil je posetio jedno sklonište koje je direktno pogođeno. Četrdeset mrtvih.

Suze su mu grunule. Ljudi su uzvikivali: „Znali smo da ćete doći. Izdržaćemo. Vratite im istom merom!“

Iz knjige „U Evropi – putovanje kroz dvadeseti vek“, s holandskog prevele: Ivana Šćepanović i Olivera Wieringa, izdavač: Heliks