Kada su se vratili iz zbegova, meštani su našli grozdove sasušene usled delovanja plemenite plesni – gljivice botritis, čije su bobice sadržale visoki sadržaj šećera.
Od bobica zahvaćenih botritisom – koje podsećaju na suvo grožđe – napravili su vino za koje je francuski kralj Luj Četrnaesti rekao kada ga je probao: „Ovo je kralj vina, vino za kraljeve.“
To je danas i moto asu vina: „Vinum Regum Rex Vinorum“.
Jesenje jutarnje magle sa Bodroga, u kombinaciji sa sunčanim i suvim danima, pogoduju stvaranju plemenite plesni.
Bobice zahvaćene botritisom beru se ručno i fermentišu u hrastovim buradima zajedno sa mladim vinom, najmanje osamnaest meseci.
Fermentacija ne pretvara sav šećer u alkohol, tako da ova vina ostaju slatka, ali sa prisutnim kiselinama.
Tradicija je da se nivo šećera u vinu izražava kroz broj drvenih čabrica – putonjoša, kojima se meri količina dodatih sasušenih bobica.
Maksimum je šest putonjoša.
Za sladokusce proizvodi se asu esencija, vino koje skoro i da nije fermentisalo, sa maksimalno tri procenta alkohola.
Sasušene bobice se prirodno cede, tako da se od hektara vinograda dobiju najviše tri flaše. Skupo je i pije se na kašičicu!
Tokajsko vino čuva se u dubokim podrumima dugim i do kilometar.
Veće vinarije („Oremus“ i „Rakoci“) imaju svoje podrume, koji potiču s početka petnaestog veka.
Manji proizvođači su formirali mreže podruma; posetili smo jednu od njih u mestu Hercegkut, koja se proteže ispod čitavog brda, sa stotinak podruma.
Tokajsko vino je dugovečno i u podrumima se čuva i više stotina godina.
Najstarije potiče iz 1680. godine. Možda bi se čuvalo i starije, ali su ga popili.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.