Mađarska (2): Vino iz dubokih podruma

Od bobica zahvaćenih botritisom – koje podsećaju na suvo grožđe – napravili su vino za koje je francuski kralj Luj Četrnaesti rekao kada ga je probao: „Ovo je kralj vina, vino za kraljeve.“

To je danas i moto asu vina: „Vinum Regum Rex Vinorum“.

Jesenje jutarnje magle sa Bodroga, u kombinaciji sa sunčanim i suvim danima, pogoduju stvaranju plemenite plesni.

Bobice zahvaćene botritisom beru se ručno i fermentišu u hrastovim buradima zajedno sa mladim vinom, najmanje osamnaest meseci.

Fermentacija ne pretvara sav šećer u alkohol, tako da ova vina ostaju slatka, ali sa prisutnim kiselinama.

Tradicija je da se nivo šećera u vinu izražava kroz broj drvenih čabrica – putonjoša, kojima se meri količina dodatih sasušenih bobica.

Maksimum je šest putonjoša.

Za sladokusce proizvodi se asu esencija, vino koje skoro i da nije fermentisalo, sa maksimalno tri procenta alkohola.

Sasušene bobice se prirodno cede, tako da se od hektara vinograda dobiju najviše tri flaše. Skupo je i pije se na kašičicu!

Tokajsko vino čuva se u dubokim podrumima dugim i do kilometar.

Veće vinarije („Oremus“ i „Rakoci“) imaju svoje podrume, koji potiču s početka petnaestog veka.

Manji proizvođači su formirali mreže podruma; posetili smo jednu od njih u mestu Hercegkut, koja se proteže ispod čitavog brda, sa stotinak podruma.

Tokajsko vino je dugovečno i u podrumima se čuva i više stotina godina.

Najstarije potiče iz 1680. godine. Možda bi se čuvalo i starije, ali su ga popili.