Malme (1): Dugo očekivani susret

Iako je ova skandinavska zemlja imala poseban pristup u vođenju zdravstva i stanovništva kroz pandemiju, o čijim rezultatima vladaju oprečna mišljenja, ona je uvela i jednu odluku – da stanovnici van zemalja članica EU, ne mogu za vreme pandemije ulaziti u zemlju bez posebnog odobrenja Ministarstva zdravlja i dodatno imigracione službe (teške bolesti, smrtni slučajevi članova porodice). Ova uredba je ukinuta 1. aprila ove godine i ja sam odmah sutradan kupio karte za Malme, da u vreme Uskršnjeg raspusta budem sa svojima.

Naravno da su susreti bili dirljivi, posebno sa unucima koji su porasli (kao iz vode, što bi rekli naši stari).

U tih desetak dana, u kojima se smenjivao hladni vetar sa mora, snežnih vejavica, sa dovoljno oblačnih i nekoliko sunčanih dana da obiđemo nekoliko velikih parkova (Folken i Slottsparken, recimo) u kojima su mlađi mogli da hrane nekoliko vrsta ptica, koje obitavaju u jezerima i kanalima, u kojima Malme ne oskudeva.

Ćerka mi je rekla da Malme, koji je inače treći grad po veličini ove skandinavske zemlje, ima oko dvadesetak parkova i petnaestak jezera, tako da ovaj krajnje južni grad provincije Skone obiluje zelenilom i lepo održavanim prostorima.

Osnovne podatke o gradu ćete lako pronaći na netu, a ja bih vam pričao o onome čega tamo nema.

Do raspada Jugoslavije ovde je bila najveća koncentracija naših ljudi, a sada su to, pored žitelja naših bivših republika, Poljaci, Bugari, Rumuni, ali ono što me je iznenadilo, i Italijani.