U prestonici Bavarske Minhenu se može uživati na hiljade načina. Krase ga kosmopolitski duh i atmosfera, brojne galerije, palate i muzeji (prvi među njima je najveći Tehnički muzej na svetu (Deutsches Museum) a tu je i nezaobilazni BMW muzej), prostrani i divno uređeni parkovi, šoping i šetališne zone, pivnice, restorani, kafeterije.
Svega dvadesetak minuta vožnje od srca prestonice, raskošnog Marienplaca, potrebno je da bi se autobusom stiglo do kraljevskog doma porodice Vitelsbah, Ninfenburga.
U jednoj od odaja kompleksa raskošne palate, avgusta meseca 1845. godine, Ludvig Oto Fridrih Vilhem došao je na svet.
Kao prvo dete Maksimilijana II od Bavarske i Marije od Pruske, rastao je slično kao i njegovi vršnjaci iz drugih evropskih kraljevskih porodica.
Detinjstvo odeveno u krutu košulju dvorskog vaspitanja i držanja, beskrajno dugi i dosadni časovi jezika, jahanja i lepih manira.
Ne preterano vezan za svoje roditelje (za njega je majka bila samo „kraljica supruga mog prethodnika“), Ludvig je želeo da postane neko sasvim drugi.
Mašući štapom umesto mačem po visokoj travi ravnice u podnožju Alpa, maštao je o junacima nordijske i germanske mitologije: Tristanu i Izoldi, Loengrinu i vitezu okruglog stola – Parsifalu.
O njima je čitao i budan sanjao odrastajući u letnjikovcu Hoenšvangau (Hohenschwangau), otmenom zamku blagorodne loze Vitelsbah.
Guste četinarske šume i proplanci obavijeni maglom, koja se spušta sa visokih planina, nekoliko decenija kasnije, poslužiće kao kulisa predstave u kojoj će Ludvig tumačiti glavnu ulogu.
Centralni deo te zamišljene pozornice zauzeće dvorac Nojšvanštajn, remek-delo arhitekture vođeno maštom i inspirisano operama Riharda Vagnera.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
