Mozambik (1): Dobro pivo i vojnici

Takav je i granični prelaz između Malavija i Mozambika, na kome smo se našli, okruženi lokalnim stanovništvom.

Krenuli smo iz Dedze, da provedemo dan u mozambičkom gradu Ulongve, pre nego što se vratimo u Malavi.

Između dve kontrole prelazi se dugačak prašnjav pojas.

Sve što podleže pregledu, žene nose na glavama, a muškarci na biciklima.

Dok smo čekali na mozambičku vizu, koju je policajac pažljivo i sporo radio – nismo hteli da ga ubrzavamo, iako je to očekivao – proučili smo pravila prelaska granice.

U Mozambik se moze uneti ograničena količina alkohola, ali strogo je zabranjeno uneti – pivo.

Zašto, nije objašnjeno, verovatno u cilju čuvanja kvaliteta domaćeg piva – onda to zaštićeno pivo obavezno treba probati!

Na izlazu nas je dočekala velika mozambička zastava na kojoj su, nad knjigom, ukršteni motika i kalašnjikov.

Sverni deo Mozambika je visoravan, s ponekim udaljenim planinskim vrhom.

To je poljoprivredni kraj i pored asfaltnog puta, solidnog kvaliteta, protezale su se uzorane njive, a između njih retko drveće.

Na nekim parcelama već je rastao kukuruz, osnovna poljoprivredna kultura.

Pored puta su tezge sa voćem i flašama sa benzinom. Paralelno se pruža seoski put, po kome se kreću laka volovska kola.

Ono što se ne vozi kolima, i ovde meštanke nose na glavama, posebno velike posude s vodom.

Seoske kuće su najčešće okrugle, sagrađene od blata i pokrivene trskom.