Nara je u skoro celom osmom veku (710-784) bila prestonica Japana.
Carica Gemei je u osnivanju prestonice koristila kineska iskustva rasporeda građevina po principima geomantije (feng šui).
Ali, Nara nije bila ograđena zidovima kao njen uzor, kineska prestonica Sian, sem onim oko carske palate, koji su zajedno s njom iščezli u vremenu.
Iz prethodne privremene prestonice, obližnje Asuke, preneto je nekoliko hramova tek prihvaćene nove religije, budizma, a moćni klan Fudživara dao je izgraditi i šintoistički hram.
Religiozna tolerancija očuvana je kroz vekove, ali su naslednici prestola dali prioritet budizmu, gradeći u Nari niz novih hramova.
Građeni od drveta, mnogi su stradali u zemljotresima i tajfunima, spaljeni pod udarcima gromova, okrutnih ratnika ili pobunjenih seljaka, ali su temeljito obnavljani.
Neki su sačuvani u originalnom izgledu, kao što su paviljoni i pagode budističkog hrama Horju, najstarije drvene građevine na svetu.
Zbog načina na koji se grad kasnije širio, glavni hramovi se nalaze na obodu Nare, u prostranom parku. Parkom slobodno šeta hiljadu jelena, koje turisti hrane naročito za to spremljenim keksom.
Oni su svete životinje jer je, po legendi, na leđima jelena bog Mikoto došao u Naru, što je bio povod da se sagradi šinto hram Kasuga.
Pošto je sastavni deo učenja šintoizma obožavanje prirode, hram je izgrađen na obodu svete šume Kasugajama. Ova šuma se, od carskog dekreta iz 841. godine do danas, ne seče niti je u njoj dozvoljen lov.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.