Hilandar, duhovna oaza satkana od umetnosti, istorije i dobrih ukusa

Hilandar je srpski manastir na Svetoj Gori, autonomnoj monaškoj zajednici u severnoj Grčkoj, na istočnom kraku poluostrva Halkidiki. Od dvadeset manastira istočne pravoslavne crkve koji se nalaze na planini Atos, Hilandar zauzima četvrto mesto u hijerarhiji.

Osnovali su 1198. godine monasi Sava (Rastko Nemanjić) i Simeon (župan Stefan Nemanja), velikani koji su formirali srpsku srednjovekovnu državu i autokefalnu Srpsku crkvu.

Pored Simeona i Save, značajan doprinos u vidu poseda i prihoda načinili su Stefan Radoslav i Stefan Vladislav, dok se najvećim i najznačajnijim graditeljem manastirskog kompleksa smatra kralj Milutin koji je 1320. godine potpuno rekonstruisao glavnu crkvu – današnji simbol Hilandara.

Planina Atos na kojoj se nalazi Hilandar, zajedno sa svim svojim manastirima ušla je na UNESKO-vu listu svetske baštine.

Mesto obrazovanja i umetnosti

Hilandar je imao veliki udeo u razvoju srpske književnosti i umetnosti kao žarište srpske verske i sekularne kulture i kao “prvi srpski univerzitet”.

Njegova ogromna biblioteka sadrži neprocenjive tomove o srednjovekovnoj istoriji, medicini i nauci, dok se umetnička kolekcija sastoji od pozlaćenih drevnih, čudesnih ikona i relikvija, i predstavlja izvanredan prikaz za svakog ljubitelja srednjovekovne umetnosti.

Proučavanje religije, prirode, medicine i književnosti na Hilandaru su vršili najbolji stručnjaci, od kojih bi najsposobniji među njima zauzimali vodeće položaje u crkvi.

Ovaj manastir i danas predstavlja važno mesto hodočašća uz posedstvo najbogatije riznice i arhiva srednjovekovnog nasleđa srpskog naroda. Manastir je bez prekida nastanjen od 12. veka i u njemu boravi oko pet desetina monaha.

Poreklo imena manastira Hilandar

Etimološko značenje “Hilandara” verovatno potiče od grčke reči Chelandion koja označava vrstu vizantijskog broda.

Kako posetiti Hilandar?

Procedura za ulazak na Svetu goru ranije je bila prilično složena, ali je danas pojednostavljena i lakša. Dokaz za to je sve veći broj hodočasnika koji posećuju Hilandar tokom cele godine, a naročito tokom leta.

Posete Svetoj gori su ograničene i manastir Hilandar je dužan da sledi odgovarajuću proceduru, jer je veoma je važno da vekovni poredak i poseban način života, prilagođen monaškom, bude očuvan.

U skladu sa tim, za očekivati je da će svi hodočasnici slediti propisani kodeks ponašanja, koji se nalazi na zadnjoj stranu obrasca za ulazak na Svetu goru, kao i uputstva koja će biti primljena po dolasku u manastir.

Poseta Svete gore i manastira Hilandar nije turistička poseta i ne možete očekivati sve pogodnosti koje nude turistički aranžmani. Odgovornost za kompletnu organizaciju vašeg putovanja je na vama, pa ako se desi da, na primer, usled oluje, čamac ne plovi od Jerisosa do Svete gore, vaša rezervacija važi za brod iz Uranopolisa.

Iako je dobro poznato, treba pomenuti i da je, prema drevnoj tradiciji Svete gore pristup nije dozvoljen ženama, ali ni svima drugima koji nisu najavljeni, a oni koji nisu pravoslavci zahtevaju posebnu dozvolu za posetu.

Ulazak na Svetu planinu moguć je samo brodom a karta iznosi oko 10,5 evra. Ranije je postojala mogućnost dolaska kopnenim putem u slučaju da brodovi ne plove, ali je ta opcija ukinuta. Ukinuta je i opcija svakodnevne posete Svetoj planini bez noćenja.

Da biste došli na Svetu Goru, prvo morate zatražiti blagoslov za posetu i boravak u manastiru, primiti ga a zatim na dan vašeg dolaska uzeti boravišnu dozvolu. Dozvole za ulazak na Svetu Goru se podižu i plaćaju ispred broda, a donosi ih službenik svetogorske pokloničke kancelarije.

Dragocenosti manastira – riznica Hilandara i biblioteka 

Hilandarska riznica jedna je od retkih u svetu koja se može pohvaliti mnogobrojnim jedinstvenim, unikatnim blagom koje se slivalo u Hilandar iz celog sveta a svaki materijalni predmet ima tačno određeno značenje i svoju ulogu u duhovnom svetu.

Veliki deo predmeta je bogoslužbeni i za monahe imaj isključivo duhovnu vrednost.

U hilandarskim riznicama, hramovima i arhivama čuva se oko 3.500 ikona od kojih je oko 1500 ikona srednjovekovnih, među kojima je osam čudotvornih i spadaju u najvrednije primerke vizantijske umetnosti.

Hilandarska riznica sadrži veliki broj dela primenjene umetnosti – sitnu kamenu plastiku, zlatarske predmete, duborez, nameštaj, tkanine, kao i bogatu etno zbirku.

U Hilandaru je nastala najstarija srpska biblioteka, dvojezička – slovenska i grčka. U njoj su sačuvani neki od najdragocenijih srpskih i slovenskih rukopisa i to: Miroslavljevo jevanđelje, Vukanovo jevanđelje, najstarije srpsko četvorojevanđelje, najstariji srpski rukopis pisan na hartiji, najstariji slovenski spomenik pisan ćirilicom, najstariji naši spomenici crkvenog prava –Hilandarski i Karejski tipik, od kojih je poslednji autograf Svetog Save.

Stravičan požar

Kako su leta vrela, manastir je u stalnoj opasnosti od šumskih požara ali jednakoj opasnosti izložen je i zimi zbog korišćenja starih ložišta i dimnjaka.

Dodatni problem predstavlja i činjenica da se tokom izgradnje manastira u velikoj meri kao gradivni materijal koristilo drvo, pa se stoga, ukoliko dođe do požara, vatra velikom brzinom širi zahvatajući nove delove kompleksa.

Iako je Hilandar ispaštao zbog brojnih požara u istoriji svog postojanja, najveći se dogodio u noći između 3. i 4. marta 2004. godine, koji je izbio iz dimnjaka severozapadnog konaka.

Pored velikog broja uništenih građevina, požar je uništio brojne ikone, spise i druga vredna materijalna dobra. Može se reći da sreću u nesreći predstavlja to da vatra nije zahvatila riznicu i manastirsku biblioteku, koje čuvaju najvrednije predmete ove zadužbine.

S obzirom na velike gubitke, Srbija je nakon požara ulagala značajnu količinu sredstava kako za saniranje štete tako i za izgradnju novih delova.

Za obnovu Hilandara do sada je izdvojeno milijardu i 767 miliona dinara, a zakonom je obezbeđena kontinuirana pomoć od strane RS.

Proizvodnja vina

Manastir Hilandar poseduje 17,5 hektara zemlje pod starim i novim vinogradima. Ovaj manastir prati konstantan razvoj ekonomije, sve veći broj stabala voćaka i vinograda oko kojih pomoć u vidu stručnog znanja pružaju profesori i studenti Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Godišnja proizvodnja vina u manastiru Hilandar iznosi oko 90.000 litara, a na ovom mestu vino se proizvodi od 1198. godine. Vina se prave od plodova vinograda isključivo sa Svete Gore, koji se nalaze u Savinom polju na obali Egejskog mora, oko dva kilometra udaljeni od kompleksa manastira, a na tržištu su dostupna sa različitim procentom alkohola u sebi.

Interesantan podatak predstavlja i činjenica da su neke od vinograda zasadili Dobrica Ćosić i Dejan Medaković.

Hilandarska kuhinja

Kuvar manastira Hilandar počinje sa pripremom hrane u dva sata ujutru dok monasi započinju dan bogosluženjem u crkvi, kako bi kada se bogosluženje završi, oko sedam časova, hrana bila spremna za postavljanje trpeze.

Otac Onufrije Hilandarac u želji da približi ukuse svetogorske trpeze svima koji nisu u mogućnosti da posete Manastir, napisao je knjigu recepata “Svetogorski kuvar” koju je 2015. godine publikovala izdavačka kuća “Laguna”.

Među brojnim egzotičnim i zanimljivim receptima, kako mrsnih tako i posnih jela, ovde izdvajamo jedno slano jelo, recept za ratluk da se zasladite i naposletku nes kafu na svetogorski način.

Hilandarski pasulj

Hilandarski pasulj se lako priprema, hranljiv je i zdrav. Hilandarski monasi za pripremu ovog jela koriste pasulj, vodu, maslinovo ulje, crni luk, paradajz, mlevenu papriku, biber, so i sušene začine

Priprema: Pasulj otrebiti i oprati, staviti u lonac i sipati onoliko vode koliko treba da se pasulj prekrije. Kuvati na visokoj temperaturi i paziti da ne zagori. Dok se pasulj kuva, u tiganju na maslinovom ulju ispržiti nekoliko glavica krupno sečenog crnog luka. Izdinstati, pa dodati iseckan paradajz, mlevenu papriku i ostale začine.Skuvan pasulj preliti ovom zaprškom, dobro izmešati, pa staviti u zagrejanu rernu da se malo zapeče. Peći dok se odozgo ne uhvati korica.

Manastirski ratluk

Priprema ratluka takođe ne iziskuje previše napora samo malo više vremena zbog čekanja da se ratluk ohladi. Od sastojaka su vam potrebni šećer (1,5 – 2kg), voda (2,5l), gustin (300g), želatin (20g), nekoliko kapi eteričnog ulja po želji, ulje od badema (za podmazivanje kalupa).

Priprema: U lonac sipajte 2 litra vode i šećer, stavite na vatru i mešajte dok se šećer ne rastopi. Skrob razmutite u pola litra vode, zatim ga sipajte u lonac sa šećerom. Dobro promešajte. Pazite da ne zagori. Kada masa počne da se zgušnjava, dodajte želatin. Sve vreme mešajte. Ratluk je gotov kada masa počne da se odvaja od dna lonca. Na kraju dodajte ružino ulje i promešajte dobro, da se aroma srazmerno rasporedi.

U kalup, pleh, koji ste prethodno podmazali bademovim uljem, izlijte pripremljenu masu. Kada se ohladi, ratluk izrežite na kocke i uvaljajte ga u prah šećer ili kokosovo brašno da se ne bi međusobno lepio. Zbog boljeg ukusa i čvrstoće ratluka, poželjno je da bar jedan dan odstoji na hladnom.

Nes-kafa sa tahinijem

Ništa ne može da zameni dobru kafu, a za ovaj egzotičan ukus potrebne su vam sve kašičice tahinija, jedna kašičica nes-kafe, dve kašičice šećera i naravno vruća voda.

U velikoj šolji pomešajte šećer i tahini, zatim to prelijte sa malo ključale vide. Pošto razmutite tahini, dodajte nes-kafu. Uz neprestano mešanje, dosipajte lagano vruću vodu. Svakako, lakše je ukoliko koristite mikser za nes-kafu.