Njujork: Mir minulih vremena

Put je bio krcat i svi su vozili energično, iz grada, u susret vikendu.

Sendi je vedro davala uputstva, s radija se čula neka pesma, moja draga pazila je na semafore i ukrštanja: „Sad munjevito promeni traku, tako, odlično. Drži se svoje strane. Pazi na onaj trejler, tako ti je blizu zdesna. Kroz jednu milju je veza sa 27.“

Naš aparatić je radio odlično.

S leve strane prošli smo Levittaun. Još uvek je to imućno predgrađe.

Nove generacije su toliko prepravljale svoje kuće da je od onih mnogih hiljada Levitovih kuća ostala još jedva poneka u manje-više prvobitnom stanju.

Sigurno još jedan sat automobili su, kao neki lanac, besomučno jurcali, ali duž Sunrise Highwaya, Njujork se „izduvao“: šume sleva i zdesna bile su usamljenije, saobraćaj je postajao pristojniji i dobroćudniji.

Kod Bridžhemptona skrenuli smo na sever, blistavo svetla zemlja, čovek bi pomislio da se vozi kroz neko englesko selo između jezeraca i ribnjaka, u stvari, to su ogranci kilometrima dugog niza zaliva i uvala, sve sami unuci i praunuci Atlantskog okeana, a onda se kotrljajući ulazi u Sag Harbor.

Široka Glavna ulica lučkog gradića poseduje neko dostojanstvo i mir koji više ne pripadaju ovom vremenu.

To je elegantna trgovačka ulica koja počinje u skupljim delovima grada, a onda se u blagoj krivini spušta ka Carinar-nici, Custom Houseu, do luke i trošne mrke male vetrenjače čiju izgradnju je pomogao Stajnbek za Old Whaler’s Festival – Festival starog kitolovca.

Većina zdanja je od drveta, u beloj ili plavoj boji. Nekoliko automobila vozi brzinom hoda i smesta se zaustavlja pred svakim ko hoće da pređe na drugu stranu.

U luci se nalazi kancelarija Sag Harbor Expressa (od 1859), zajedno s The Correctorom (1822), i The Newsom (1909).

Elegantni American Hotel izigrava dnevnu sobu grada od osam ujutru do duboko u noć. Nešto dalje u vrtovima mirišu jelke i ariši. Zrikavci žamore.

Iz knjige „U Americi- Putovanje sa Džonom Stajnbekom“, prevod s holandskog: Ivana Šćepanović, izdavač: Heliks