Surtsi je vulkansko ostrvo u Atlantskom okeanu, udaljeno tridesetak kilometara od Islanda. Nastalo je velikom erupcijom 1963. godine, koja je počela na dubini od 130 metara.
Erupcija je trajala čak tri godine, a do 1967. godine stvoreno je ostrvo površine 2,7 kvadratnih kilometara. Stoga nije iznenađujuće što su ga nazvali po vatrenom divu Surtu iz nordijske mitologije, piše portal Punkufer.dnevnik.hr
Erozija tla i jaki vetrovi na severu Evrope na kraju su smanjili njenu površinu na oko 1,3 kvadratna kilometra, ali ne i interesovanje naučnika za ovu misterioznu oblast.
UNESCO je zaštitio ostrvo i stavio ga na svoju listu svetske baštine u Evropi, a pristup su dobili samo odabrani botaničari, biolozi i vulkanolozi. Njihov glavni zadatak je da prouče kako se ekosistem formira bez uticaja čoveka.
Mahovina i lišajevi bili su prve vrste biljaka koje su počele da rastu na ostrvu, a vrlo brzo su fulmarus i tankokljuna kura počeli da sleću na Surtsi. Danas tu raste sedamdesetak biljnih vrsta, a žive insekti, ptice i foke.
Na ostrvu postoji samo jedna kuća u kojoj spavaju stručnjaci koji proučavaju promene na Surtsiju. Pre sletanja na ostrvo, svaki naučnik se temeljno pretražuje kako bi se izbeglo slučajno prenošenje bilo kakvog semena čije bi klijanje moglo poremetiti prirodni ekosistem.
Uprkos merama predostrožnosti, na ostrvu je izrasla biljka paradajza, što je iznenadilo naučnike. Ili je tako bilo sve dok tamošnji stručnjak nije priznao da je vršio nuždu na zabranjenom mestu na plodnom vulkanskom tlu nakon konzumiranja voća.
Postrojenje je odmah uklonjeno, a pooštren je nadzor nad aktivnostima svih stručnjaka kojima je dozvoljeno da dođu na ostrvo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.